Prosvetni glasnik

736

ПРОСВЕТНЦ ГЛАОНИК

родну. А у колико је ово оцењивање погрешно, у томе нам сам Дантек даје нотпуну потврду. Одиста, како нас уверава Џон Крол, ово мишљење бране сви адептп „строге" науке, по којој природни избор потпомаже да се чудновато прилагођавање организама у својој непосредној околини, објасни пскључном радњом природних сила. Но ако загледамо мало марљивије у поступак ове радње, ако га у свему од почетка па до краја зналачки аналишемо, уверићемо се поуздано на жта се одиста своди улога овога свемоћнога принципа. Чувени енглески научник Џон Крол у својој најновијој расправи „РШ1о8орМса1е ргшсјр1е оГ еуо1и1гоп а ( философски принцппи еволуције), поред осталога, вели ово: „Употребљени назив ириродни избор по свеје непогодан и може нас лако одвести у заблуду, може и нехотично да изазове подсећај, па, одиста, некима је и уселио у главу Мш тпње, да тобож природа врши избор. Природни избор је само преживљавање најјаче погодних. Али и овако одређивање не може се узети као згодно научно детерминисање, јер му ништа не стоји на путу да се, на крају крајева, испољи у обично незнање. Ми би дали одређеније обележје природном избору ако кажемо, да је иреживљавсте најјаче иогодних, који воде своје иорекло од уништавста неиогодних. У оној првој одредби изостављена реченица — уништавање непогодних, врши онако исто велику улогу у процесу еволуције, као и преживљавање најјаче погодних поглавито зато, што се цигло у њему огледа. одржавање потоњих". „Но ако је, — вели Крол, — „природни избор" обично „преживљавање погодних, услед уништавања непогодних", онда је очевидно да природни избор не може ништа ни стварати. Јер обично уништавање онога, што већ постоји, не би могло произвести оно, што постоји. Таква аналогија мишљења била би одвећ накарадна. Природни избор није узрок каква. делања; он нема творачке снаге ни одређене радње". По томе, дакле, што природни избор уништава непогодне, не треба узети да он, у исто време, иде погодбено на руку постајању најјаче погодних. Он је сам по себи, као принцип, лишен стварне творачке радње, није моћан да изагна ни једну такву промену у организму, на онакав начин како организми у опште ностижу најбољу погодност у својој непосредној околини. На овом месту не треба заборављати: да то исто признаје и Дантек. Јер и он отворено утврђује: да се радња ириродног избора може јавити само тада, „кад су погодбене промене или измене већ постале". Дакле, најпре се морају јавити промене, и то не неједнаке и случајне, већ потпуно одређене, приличне одређену циљу или намени најбоље погодности организама у њиховој непосредној околини и, иотекар свега овога, јавља се природни избор уништавањем најмање или најслабије погодних.