Prosvetni glasnik

820

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

али у још већој мери шкоде, које су наи их спремше, и организацију народних школа, која и данас захтева давање знања неподеснога за поједине ступњеве дечјег душевног живота, и слабо старање меродавнпх просветних Фактора за усавршавање учитеља, као што би било старање по плану о здравој литератури за учитеље, побуђивање на литерарну утакмицу, давање опсежнијих инструкција из централне просветне з г праве и т. д. Једна нас пак околност може још тешити, ако се у опште смемо за неуспехе на једноме иољу тешити неуспесима на другим пољима, а то је, што су нам и друге струке у земљи далеко од свога савршенства, па није чудо, што нам је у тој општој примитивности и учитељ примитиван. Као што сам напоменуо, инструктивни део мога надзора морао се при оваким околностима ограничити на исправљање појединнх грубих методичких неправилности у самоме послу. Био би одвећ опширан овај извештај, када бих све те неправилности овде изложио, те ћу се с тога ограничити само на оне неправилности, које су битне по карактер дотичне наставе, а које међу тим чини велика већина учитеља и (нарочито) учитељица. Ну, ја не кријем, а био бих и неправедан, кад бих то крио у овом извештају, који за учитеље и учитељице повереног ми школског округа није ни мало ласкав, да у тим појединачним радњама школским има и светлих етрана. У томе прехмеду, који желим овде да изнесем господину министру, држаћу се онога реда, који сам изложио у уводном делу овога извештаја. Насгава треба да образује и обради мисаони круг у ученику оним психичким условима, нод којима је могућно, да се појави осећање вредно-сти тога мисаонога круга за ученика, т.ј. заинтересованост (мар, заузетост). Како се све то обрађује да буде подлога за појаву духовне активности из те подлоге, за појаву воље, то и то знање, које се предаје наставом, мора да има два дела: 1. знање о циљевима будућег поступања и рада учениковог и 2. знање о средствима, која се употребљавају за то поступање, за тај рад. Прво знање пружа нам оно градиво, које излаже друштвени живот човечји, а у то градиво спадају поред историје (библиске, црквене и проФане) још и историска предања и друге творевине народнога духа као и производи књижевности. У основној школи ово градиво представљају причице у читанкама, наука хришћанска, историја српског народа и лектира дечја, у колико се учитељи и за то старају. Да се прво задржимо на томе градиву. Огромна већана учитеља испричава то градиво деци у контури и тражи по том, да га деца препричај у оним истим редом, којим су га редом и учитељи причали. Ако дете зна све то да исприча, то је учитељ задовољан, мислећи да је свршио све, што му је дужност. 11а и у томе учитељ се задржава на спољашњем шаренилу у приповедању, а битна основа историскога градива (односно историских догађаја) се готово и не помиње. Тако н. пр. из српске историје о боју на Иванковцу деца прииоведају о црвеним капицама и другом шаренилу, али се не уочава, да је то први српски бој са царском војском; тако у разговору о узроцима првог устанка деца наводе једино мучења српска, а кад сам упитао, зашто су јаничари убили МустаФа пашу, кад је и он био Турчин, одговорише ми деца, да су то учинили с тога, што је МустаФа волео •Србе и т. д. 0 правим узроцима, о свима оним чињеницама, које један