Prosvetni glasnik

822

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

и моралан захтев , јер ће се тада под тај појам подводити свп иови случајеви те врсте, иа које ученик може да наиђе у свом животу. — Из делог овог излагања изводим своју општу одену о обради историског градива у престоничким школама: дајеувећини случајева деди предавано — чистим излагањем — знање историских догађаја, али то знан>е није обрађивано и уређиваио у духу ученикову по овим захтевима које овде изложих. У вези с историским градивом стоји језик. Историја нам пружа одношаје друштвеног живота једпога народа; језик је пак средство не само за излагање самих тих догађаја, већ и за изражавање целе духовности једнога народа, средство, којим се исказује начин његова, мишљења, осећања и хотења. Због тога је настава у језику тесно свезана с историским градивом и јавља се према њему као облик према садржини. Због тога, што је језик само одећа мисли, то се у предавању језика може пазити 1.) на поклапање језичних облика с мислима, које ти језични облици означавају; 2.) на правилност облика и међусобних одношаја њихових; и 3.) на лепоту тих одношаја. Према томе се у настави језика могу и морају разликовати три стране: 1.) логичка, 2.) граматичка, и 3.) естетичка. А како се пак језик служи и иисменим и усменим облицима за испољавање мисли, то и све ове главне стране наставе у језику имају двојну поделу. Тако у погледу логичке стране имамо: а) усмено исказивање својих мисли, или схватање и исказивање туђих — асимилираних — мисли (из наставе или штива); и б.) аисмено излагање својих или туђих мисли. У погледу граматичке стране имамо: а.) усмено проналажење језичних закона у говору или на штиву, и б.) правилну употребу тих закона у својим иисменим саставима. Најносле у погледу естетичке стране имамо: а„) усмено: лепо читање, беседе и декламовање, и б.) иисмено: лепо писање. Ученик се у опште мора оспособити, да може брзо, потпуно, правилно и лепо исказивати или писмено излагати своје мисли, а тако исто да моасе на свој индивидуални начин исказивања репродуковати мисли, које му други (нисмено или усмено) нружи. Способност ирве врсте јесте сиособност за уиотребу језика , а способност друге врсте јесте сиособност за разумевање језика. — Ја немам намере да се даље упуштам у методику овога предмета, али сам сматрао као потребно да изложим ово, колико да се може имати на уму задатак ове врсте наставнога рада. Када сам с тиме уноредио Фактично стање наше школске праксе у престоничким основним школама, нашао сам, да се у њима не негују све те стране наставе у Језику. Из српског језика се у њима учи читање са, услед честог заниткивања, испрекиданим испричавањем прочитаног градива; нешто граматичких појмова, иреданих на ненриродан начин, те с тога и без унутрашње снаге да регулишу уиотребу писмености; и нај после, преиисивање ученог градива, и, у врло малом броју случајева, нешто самосталног писменог састављања. Ја ћу радо признати, да је за задобијање способности за потнуну употребу и разумевање језика потребно и више времена, но што га наша основна школа има, али да се и нри садашњим ириликама може постићи повољнији успех,. јесте неоспорна истина, разуме се, ако се само уме и хоће. Тако н. ир. и ако је сваком учитељу теориски познато, да се у читању разликује механичко, логичко и естетичко читање, ипак се у огромној већини школа негује