Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
835
С умножавањем средњих школа мора се увећати и број наставника у аима. С тога је потребно, да се увећа и број слушалаца у философском Факултету. Како се нико не може натерати, да се спрема за наставника, то се онда морају изнаћн друга средства, којима ће се свршене гимназисте ириволети, да се уписују у философски Факултет. Та су средства : 1) нарочите стипендије за оне струке, које су недовољно заступљене у средњим шкодама; 2) укидање приправништва; 3) свођеае супдентуре на једну или две године; 4) завођење практичнога нроФесорскога испита место садашњега стручнога или научнога испита; 5) смањење нспитних такса ; 6) повишење проФесорске плате; 7) стадност у сдужби; 8) самосталност у школском раду; 9) подизање угледа и чување аукторитета проФесора; 10) обезбеђење стечених права наставничких. 1) Док је у нашем техничком Факултету било мало слушалаца, они су добивали веће благодејане него правници и фнлософи . Тојезаведено још 1864. г., и тако се још и сад практикује. Ну сад има техничара знатно више него ФилосоФа, и с тога је потребно, да се сад ФилосоФима повећа благодејање. Поред тога, за неке науке, нарочито за туђе језике, требало би установити засебне стииендије ради учења тих језика у иностранству, као што то чине други народи, нарочито Руси и Французи. Чудновато је, да је наше министарство просвете, неких година, давало стипендије за учење у туђим земљама- само правницима, а ФилосоФНма готово никако: међутим правника имамо и сувише, а стручних наставника. за туђе језике немамо довољно. Тако су и прошле године посланн на париску изложбу људи, који нису изабрани према потребама наше више, средње и ниже наставе ; и зато од њих не добисмо до сад нн једнога стручнога извештаја с париске изложбе. 2) Приирамш.илтво је код нас заведено нарочито по угледу на средње школе у Пруској. Ну при том је заборављено, да у Пруској и у другим немачким државама беше пре толико наставничких кандидата, да су они морали чекати на службу по 10 до 13 година, пошто су свршили философски Факултет; а код нас и приправници морају држати редовна предавања већ прве године, п ако би, по закону, требало да се они само вежбају у школском раду, под надзором старијих проФесора, пуне две године (као што је то у Пруској). После, немачки университети већином немају недагошких семинара, у којима би се философи вежбали и у предавањима у средњим школама; а код нас академијски педагошки семинар радн већ пет година. Овај се семинар може боље усавршити, тако да се слушаоци IV године могу још више вежбати у предавањима у гимназији и у вишој женској школи, те им се, после тога, слободно може поверити н самостално настављање у тим школама. За ово је потребно, да се постави још један проФесор за педагошке предмете у Великој Школи. 3) Супленти треба да замене пређашње нредаваче, ну с тим да им се све ове, указне, године службе урачунају у сталну службу, кад по-