Prosvetni glasnik

57*

НАУКА И НАСТАВА

847

67. године пре Христа), као што је већ стари обичај бно настављати историју претходних историчара. То се дело, које је вр.го знатно за унутрашњу историју тога времена, изгубило. Очувало је се од аега, поред некодико мањих одломака, 4 говора и 2 писма. Говори су: «) говор конзула М. ЈЕмилија Леиида, оца тријумвирова, римском народу године 78. У говору саветује римском народу да уништи Судине установе и себи поврати слободу. /Ј) говор М. Филииа (конзул 91., цензор 87. године пре Христа) у сенату против Л.епида. На његов предлог буде Лепид проглашен за непријатеља отаџбине. /) говор конзула Г. Аурелија Еоте римском народу 75. године, да одврати народ од устанка због тешког притиска. У Шпанији је ратовао Помпеј са Серторијем и због тога је, рата Помнеј тражио новаца, хране за војску и појачаваље. У Азији и Киликији морала је се издржавати велика војска због рата са Митридатом. У Македонији проконзул Г. Скрибоније Куријон ра,товао са Дарданцима. Због тих ратова били су приходи из покрајина све мањи и мањи, а због тога прилике у граду све теже и теже. (Ј) говор народног трибуна Г. Јицинија Мацера, оца Г. Лицинија, песника, народу 73. године пре Христа, да се бори за повратак својих права. Лициније својим говором није постигао оно, што је желео. Тек три године доцније буде повраћена трибунска власт. Писма су: «) писмо Гнеја Помиеја, из Шпаније, сенату, од којега је тражио издржавање и појачавање војске. Писмо је писано 75. године, а сенат је добио тек 74. године пре Христа. Писмо је врло непотпуно. /Ј). писмо понтског краља Митридата парћанском краљу Арсаку године 69. или 68. пре Христа. У писму га позива, да зарати на Римљане. Историју као извор унотребили су Ливије, Валерије Максим и други, Плутарх у Серторијеву, Помпејеву и Красову животу. Око 400. године после Христа описао је Јулије Ексуперанције по Салустију Маријеве, Сулине и Серторијеве грађанске ратове. У Хадријаново доба превео је Зенобије Салустијеве спксе на грчки језик. (1) ГзеиЉоза 1иаИапа . Под Салустијевим именом остале су нам још две зиазоггае (зс. огаИопеа), од којих је прва у облику беседе ас1 Саезагет зепет Ле ге риШса огаИо, а друга у облику писма а& Саезагет зепет. &е ге риЂНса ергз1и1а. У тим списима су предлози о новом уређењу државе. Под Салустијевим именом остале су нам и две гтесИиае (зс. соп1готег81ае), од којих је једна БаМизШ гп М. ТиШит тпес1та као Салустијев напад на Цицерона, а друга М. ТиШ гп ЗаПизИит тиесИуа као подругљив Цицеронов одговор Салустију. Ови списи ни по језику ни по стилу нису Салустијеви. Они су по свој прилици из неке доцније реторске школе.