Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ

ПРОСВЕТНИ ЗАНИСИ Професорски испити у 1900.—1901. испитиој години. — ПроФесорскц испити ирвн пут су у нас уведени законом од 29. јануара 1880. године, и све до најновијега закона о средњим гаколама од 14. јула 1898. године овај ирви закон о проФесорскнм испитима важио је, само је члан 5. Нравила о полагању ових исиита измењен, нретписом миннстра просвете од 17. септембра 1891. године, у толико, што је било одређено да се нрофесорски испити полажу само два пута у години: у априлу и октобру. Законом од 14. јула 1898 године установљена је нарочита Стална Исиитна Комисија за полагање ирофесорских исиита, којој се председник поставља Краљевим указом, а чланови претписом министра просвете и дрквених иослова, — свн на три године. Комисија има своју испитну годину према школској години, само нешто временом краћу од ове, јер испитна година траје само седам месеца: од 1. октобра до свршетка априла. Већ је три године како проФесорске испите врпш Стална Испитна Комисија. Ресултати проФесорских исиита за ирве две испитне године (1898— 99. и 1899—1900) објављени су раније у Просветном Гласнику, и ту су изнети и остали иодаци о овим испитнма, за свакога кандидата посебице. Овом приликом износпмо преглед нроФесорских испита за 1900.—1901. испитну годину. У последњој години иријавило се за полагање професорскога испита двадесет проФесорских кандидата и један се нријавио за признавање еквивалентности испита, који је полагао изван Србије. Пријавили су се и полагалп проФесорски нспнт ови кандидати, по реду приј аве за испит: Стеван Марижовић полагао је ирофесорски испит изгрупе: математика и физика , као главни предмет, и Францускн језик. У испитном одбору били су: председник Др. Милан Јовановић-Батут; и чланови: ЧБока Станојевић, Др. Михајло Петровић, Сретен Стојковић, Миленко Марковић, Коста Миленовић и П.авле Иоповић. Испити су билн: општи 2. октобра, писменп 7. октобра, стручни 9. октобра и практични 12. октобра. За домаћи састав кандпдат је обрадио тему Кривине иовршина; на иисменом испиту одабрао је од предложених иитањс: 1.) Узимају&и да су х и у кординате једне иокретнс тачкс М (х, у), ио каквој би се кривој у равни хоу требало да