Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

955

<жом агенту Спинеди и изјави му, како му је Александар из Паштровића већ ностао досадан, а он, Бици, будући свагда ваљан поданик млетзчке републике и знајући да се у Напуљу ради на предузећу од највеће штете за њу, жели да то обелодани. Али како је овај био кажњен прогонством из млетачке државе, по одлуци Пасквалига, главног провидура у Далмацији, то је прво желео да од те казне буде помилован, ну Спинели му није могао испунити ту жељу, те му напомену како о том ништа не може писати Сињорији, док претходно штогод не дозна о преговорима, и да овај само тако може засдужити опроштај од даље казне. У даљем разговору Спинели дознаде нешто о раду бискупа Бици и Александра из Паштровића, 36 али од тог доба није прошло ни неколико дана, а Снинели шаљући Већу Десеторице преписе од неколико писама ових посредника, јави како је абат Бици, по наређењу вице-краља, допао тамнице, 31 што значи да се било дознало за његово договарање с млетачким дипломатским агентом. Услед тога нестаде и оно мало привидне заједнице у раду ових, друштво им се распаде, те Александар и бискуп Бици остадоше да сваки ради на своју руку. Такав је био, у главном, рад ове друге групе, и кад се с њим упореди садржина извештаја о састанку главара у Кучима, види се како имају нечег заједничког. Тако из њиховог пројекта види се како се, при његову извођењу, у акцију имају увести племена Црне Горе, Брда и Горње Арбаније, а то су она иста, на која поглавито рачуна и творац извештаја о састанку главара у Кучима. Сем тога зна се да је Александар Паштровић био раније у Француској, 38 те би се тако на први мах могло мислити да је писац извештаја из ове групе, па можда и сам Александар, који је и даље склапао пројекте о освајању Турске. 39 Али и овај закључак био би погрешан, јер кад се подробније упозна рад ове групе и свакога посебице, видело би се да ствар стоји потпуно друкчије. Пре свега у доба, на које се односи извештај о састанку главара у Кучима, акција ове групе била је обустављена у правцу како је вођена у првој половини 1614. године. Даље, ни један од посредника ове групе, као ни они из прве, није имао односа с војводом Неверским. Потом од

36 ) 1Ђ тет. 3 ') У Спинелијевој депеши од 16. декембра 1614. год. (Препис ориђ. депеше упућене Већу Десеторице у Соттипгса^е Ле1 Сопз. Лег X, Шга 6). 38 ) У депеши Петра Приоди, млетачког посланика на двору краља Францускога «д б. декембра 1607. год. (Препис шифроване депеше приложен ориђиналу у СоттипгсаГе Ле1 Сопв. Лег X, ШгаЗ.) ошпирно је описан рад Александров у Паризу као и док је био у Шпанији. Нешто пре овога Александар је био отпутовао у Арбанију с капетанима Ломбом, Крутом и Дуром, а но наређењу Францускога Конетабда, да придобије главаре арбанашке за шпанскога краља ( Тамо , и у депеши Приоловој из Париза од 2. јануара 1608. године, у СоттипгсаГе М Сопз. пег X, Г. 3). 39 ) Такви су пројекти они, што их помиње Деополд Ранке на горе обележеном месту. Али су и ови слични ранијима и препуни измишљених ствари.