Prosvetni glasnik

990 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ног пламена нс онажа никакав траг од поменутих линија. Исти аутор објаснио је још боље ову појаву на следећи начин. Кад је посматрао пламсн чпстог адкохола, који је сагоревао без стењка, није приметио готово нигата у дурбину, којим се спектар посматра; јер сам пламеп није тако светао. Чим је у тај пламен унео мадо кухињске соли, на мах је јасно засијао пар жутих линија. Добивши овако јасне знаке о натријумсгвој пари, ишао је даље. Светлост пламена једне свеће, у коме је било натријумове паре пропустио је кроз један слој опет натрпјумове наре, који је био на нешто нижој темнератури од самога пламена. Тада је у спектроскопу приметио, да је сјајан пар натријумових линија знатно ослабио. Што је већма хладио медијум натријумове паре опажао је, да су оне линије полагано ишчезавале, док су најзад ишчезле сасвим и појавиле се као тамне линије. После овога сјајнога успеха, он је оваке експерименте вршио са Сунчевим зраком пронуштајући га кроз слој натрнјумове паре, паје опет добио пар тамних линија у жутом делу спектра. На тај начин било је јасно показано, да тамне линије ФраунхоФерове долазе од апсорпције у Сунчевој атмос®ери и да натрнјум, између осталих елемената, гради саставни део њен. Упоређуј ући даље и остале линије Сунчевога спектра са карактеристичним линијама у спектрима других метала, нађено је, да се још многи метали находе у Сунчевој околини, а које ћемо доцније поменути. 0 апсорпцији уопште можемо рећи, да је она веома различита и зависи од природе и састава тела кроз које зраци пролазе, као и од стунња његове температуре. Ако н. пр. пропустимо светлосни зрак кроз јако нагарављено стакло, то ће овај гар потпуно спречити даљи нролазак зракова, што значи, да су овде сви саставни делови зрака упијени, атгсорбовани. Овака се појава назива тоталном аисорацијом. Пропустимо ли иак светлосни зрак кроз какво бело стакло, зрак ће истина нроћи кроз њега; али ће бити јако ослабљен. Та појава наступа и кад зрак пролази н. п. кроз водени слој извесне дебљине. То значи, да је извесна количина светлости ансорбована у средини, кроз коју је нрошла, а та појава зове се иарцијална аисориција. Пролази ли пак светлоснп зрак кроз какво бојено стакло или бојену какву другу средину н. н. кроз плаву, то ће ова плава средина апсорбовати у себе све саставпе боје беле светлости осим плаве, коју пропушта, те нам отуда кроз такве средине носматрани предмети изгледају једнобојни — у овом сдучају плави. То се зове елективна аисориција. Емисија (испуштање, зрачење) и апсорпција светдости, као две сасвим противие појаве, ипак иду паралелно. Емисија може бити општа или сиецијална, што ће рећп, да један светлосни извор може испуштати или све врсте бојених зракова или само неке извесне зракове. Као год што свако тело може испуштати све или само неке зракове, тако исто могу та тела ансорбовати или све или само поједине светлосне зраке.