Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Дилувијална флора. — У дплувијалним слојевима код К1т§е-а и СоИћаз-а нађе ЋеЋггпд једиу угљо-хресетну масу, која садржаваше многобројне биљне остатке. Овуј се слој налажаше у дубини од 6 м. н беше нровучен песком и ланором, којн показиваху угљо-тресетне ируге; он сам беше моћан 2 метра. АУШшаск, Л\ т агп$1ог1' п \\'е1>ег најбрижљивије су нспитали биљни матерпјал, којц се ту налази. Веома многобројне беху маховине (међу њима и данашње врсте: Нурпиш аДипсиш н Н. ДиИапв), за тим остади од паиратске в])сте РоЈувМсћит Тће1ур1ет, остацп од зетинара, њпховнх грапа, шишарица и семенки (од А1лез-а, ређе од Ртиз-а). Борова дебла налажаху се у слоју веома често п ноказиваху делимице уске, делимице пшроке годишње ирстенове (лета), што даје закључити на температурне иромене (варијације). Од монокотиледона беху нлодови Кајав-а, сите (Јипсив) и Сурегасеае-а; од дикотиледона констатована су дрва од брезе, врбе, букве, леске, јове н др., даље плодовп Оега1;орћу11ит-а н Кирћаг-а (жутог локвања). Вебер описује тадашњи предео од ирилнке овако: То беше једна мочар, бара можда и језеро с меким блатннм окрајцима. Ови беху обрасли густишем од брезе, врбе, леске, букве и закржљалих јела, глибови беху окружени ситом н Сурегаоеае-ама, а у њпма обпловаше жутн (Кирћаг) н бели локвањ (Нурћеа), Сега1орћу1]ит, п др. Свуда успеваше бујна маховпна. М. М. Т. * 0 значају веће мождане масе код рецентних сисара, у сравњењу с изумрлим. —• Е. Вау Ранкев^ег поставио је о овом иредмету ову у кратко изложену нретпоставку: Факт, да су изумрли сисари средњег н доњег терциера, упоређенп са својим садашњим сродницима, имали необично мале мозгове, доказан је као свеопшти, а и околност, да човек као рецентнији (новијн) род пма миого већи мозак него старијн антроноидни мајмуни, пада нод ово онште правило. Отуда је природно питање, у чему је пробитачност већег мозга, зашто су се све животињске групе сагласно у овом нравцу даље развијале. ТанкевЂег верује да се одговор може наћн упоређивањем разлике између можданих квалитета човечјих и мајмунских. Човек се рађа са мање оних готовпх можданих способности, наслеђених механизама, који се називају инстинкти (нагони), —но мајмун. Али зато он има већу способност