Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1109

да је син султана Мехмеда III, који је по смрти очевој избегао намењену му смрт, примно Хришћанство, добио име Александар, и побегавши са земљишта турског у Јевропу радио је тамо да помоћу хришћанских владалаца заузме своју очевину, од које ће створити хришћанску државу у место мухамеданске. Рачунајући, дакме, на своје порекло овај се смерао да је докона дариградског престола, с тога је напустио планине Балк. Полуострва, у којима се скривао, и не хотећи се потудати по Малој Азији, као што је радио пре тога, 1609. кренуо се у Италију, да тамо, по угледу на све авантуристе, који су се занимали мишљу о хришћанском походу против Турака, нађе помоћи, само не да с њом ради за туђ рачуц, већ за свој властити — да себе носади на цариградски иресто. 42 ) Кад је стигао у Италију, Јахија се био упутио великом војводи тосканскоме да од њега прво затражи помоћи. Ну док се он бавио тамо, војвода, да се увери с ким има посла, посла једног грчког свештеника, по имену Ђорђа Москети, да иде у Магнезију и у Солун те да се увери је ли истина Јахија син Мехмедов, и је ли у ствари све што је овај у разговору изнео. 43 ) Зато Москети пређе на Крф, одатле удари на Патрас, .Јепаито, Л.арису и дође у Солун проверавајући казивање Јахијино, обиђе манастире, у којимаје Јахија говорио да је пробавио више времена, обиђе и Св. Гору, потом иређе на Скио и хтеде у Малу Азију, али на путу допаде беде, из које га тек 1611. год. спасе Грацијано, повереник великог војводе тосканскога, који је такођер прикупљао пода.тке о султану Јахији. 44 ) И, како (Хио\'1 еоп4г11)и1:1 а11а 81опа <1е11а (ЈиезНопе ОпепШе е (1е11е ге1а2Гоп1 роНИсће &а1а Тигсћ1а е 1е Ро1епге Сг15(лаие пе1 зесо1о ХЛ Т 11) рићИсаИ «1а УШопо СаГиаМг Тпез1е 1889., страна 660. Дело је интересно што јо цуно архивских података што их је писац нашао по разним италијанским и пшанским архивима, а за основу свему послужио је интересан рукопис ^Иа Ле1 Вегетвтпо 8иИап ЈасМа, ЈРгтсгре СаИоМсо г1е11а Саза ОИотапа. 8спМа (ННизатеп^е с1а1 РаЉе Рга Еа1Јае1е Беуасот1сћ, СгоаЈо Тћео1о§о 6епега1е 1'ас1ге (1еП'Ог(1ше (1е'Мшог1 ОазегуапМ с!е11а РгоУ1пс1а (И Возпа, СгоаНа, е ро1 (1а1 те(1е51то х'18(;геиа ш сотреп(Ио. 1и СггаНа <1е1ГШ т ? е(; Р^еу" 10 . Мопз1&. А1)ћа1е ТеопагЛо Гаћгоп1 Ке81(1еп1е (1е11а Сћг18(1ат851та. Ке&та МаДге т Кота. Писац олог рукописа РаФаило Леваковић познат је и с друге стране у хрватско.ј књижевности а овај његов ругсопис сачуван је у дипломатском архиву италијанске вароши Удине, где га је пронашао Еатуалди, писац горњег дела. Откуда су пак Аеваковићу подаци за живот султана Јахије, дознати се не може. На први поглед и при првом читању одломака што их је саопштио Катуалди из Леваковићева рукописа, чини се као да се чита најчудноватији роман, кад је творевина саме маште, али интересно је да се његово казивање подудара готово у свим тачкама, где има архнвских нодатака, да се провери. С тога се овоме може поклонити више пажње него што Ст у први мах изгледало да треба зато га наводити даље на више места а поред њега и податке, који нотврђују казивање Леваковићево. 4 ' 2 ) Са^иаШг, стр. 49., 50. 43 ) Шет, 50., 51. ") 1Лет, 53.—66.