Prosvetni glasnik

1192

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нетских спектара са неком мааом изменом. За предмете већега пречника као што су комете и небулозе има нарочитих спектроскопа. То су т.з. сложени сиектроскоии, који би се згодно могди назвати и сиектрометри: јер су тако удешени, да се помоћу њих могу извргаити и најФинија мерења у сггектралноме пољу. За Сунце има нарочито удешених спектрометара, а тако исто и за посматрање протуберанаца. Основни принцип свих ових спектроскопа подудара се са принципом сжшеиих спектроскопа, с тога ћемо их овде заједио поменути. III. Сложени спектроокопи. Тип спектрометра, који ћемо овде описати, употребљује се једино за Сунце, а поред тога узима се и за хемиске и Физичке дабораторије. То је у исто време и најпотпунији облик спектрадних апарата. Основни састав аегов састоји се у следећем. Пре свега процен је постављен у жижи сабирног сочива кодиматоровог. Зраци кроз процеп падају на то сабирно сочиво, излазећи из њега паралелно. Овако паралелни зраци падају сада на призму, разлажу се у њој и при излазу из призме скрећу од свога правца. Призма се находи на једној дашчици, која се може да окреће у једној хоризонталној равни, а осовина овог окретања управна је на оптичку осовину сабирног сочива. Централно према овој осовини, намештен је дурбин за посматрање истих димензија, као и колиматорска цев. И тај дурбин може се окретати на исти начин, као и дашчица на којој је призма. Помоћу једног степенованог круга може се мерити величина угла дурбиновог окретања од извесног одређеног положаја. Пошто су методе мерења спектра номоћу овог инструмента различне, а и доста компликоване, то се на њима нећемо ни задржавати; јер би нас то далеко одвело, већ ћемо се дотаћи само оних најосновнијих услова, које инструменат има да задовољи, па да мерења буду тачнија. Тако је неопходно потребно, да колиматорска цев за време-мерења буде сасвим утврђена. Даље, потребно је, да обртање дашчице буде потпуно независно од обртања дурбиновог; али тако, да се призма ипак може посматрати дурбином. Код бољих спектрометара удешено је, да се процеп може померати од 0° до 90°. — Остала конструкција овог инструмента у многоме се подудара са осталим справама, које су у астрономији примљене за мерење, а нарочито пак са азимуталним кругом. Поред услова, које призма у овим инструментима има да испуни (поглавито у величини свога угла преламања) мора. се при мерењима водити рачун и о температурним нроменама које утичу на промену густине призме. Те утицаје особито је проучио 0. МпПег. Он је нашао, да се код стаклета при рашћењу температуре опажа и повећање степена преламања. Та је промена у толико знатнија, у колико дотично стакло ио себи јаче прелама еветлост. Одређивање пак тих температурних промена у призми јесте посве тежак посао. То се у неколико постиже термометром, који се ставља