Prosvetni glasnik

1382

просбетпи гласник

учио овом комаду читавих дана, недеља, меседа, иа и онда бисте оиет научили механички казивати ставове као папагај. Мали Франдуз, који разуме ове реченице и уме да их каже, по свој ирилици, није их научио на описани начин. Или би било боље да вас вежбању научим реч по реч? И то не би било ништа ! Само једна реч празан је звук, неодређена стварка, није мисао, него само оддомак мисли. Тим путем исто тако не бисмо стиглл циљу. Останимо дакле код става. Ви ћете се сетити, да вам је мајка објашњавада као деци све што сте чуди и виделл и радили у облику реченице. Те су материне реченице биле увек кратке, сасвим кратке, јелте? Али, колико су биле кратке, опет су имале три речи бар. Али, како је већ и три речи потешко упамтити, мајка је употребила малу практичну вештину — она је најважнију реч у ставу нарочито истицала, н. п. у реченици „Иден вратима", она је нарочито наглашавала (?) глагол „идем", који показује радњу. Без глагола није могућа ни једна реченица, без њега су остале речи мртав, празан глас. Покушајте само, да начините реченицу без глагола, па да видите, хоће ли вас разумети ко, шта кажете. Глагол је права душа реченици, владар, цар над свима осталим реченичним деловима, он уиравља свима, како кажу граматичари. Тиме, дакле, што мајка несвесно истиче глагол и радњу наглашава, дете научи за сразмерно врло кратко време говорити. Ирименимо тај ноступак и ми данас и упамтимо прво Француске глаголе из комада. Који су глаголи у првом комаду? У. идем, приближавам се, приближавам се (још више), приближавам се (још више и више), стигнем, застанем. H. Добро! Али сад само Француски! Идем вратима — идем. тагске — тагске — тагсЈге. Пазите добро шта радим (наставник практички иде). Тиме што нонављам реч тагске више пута, ја слушам природу шта ми казује; мало дете ради исто тако са сваком речи што је учи; тако су н. п. та-та, ма-ма, ту-ту, и слични облици резултат тога поступка. Дваред и триред поновити глагол, то је као Француско крштење радње. Дакле, још једном: тагсће — тагсће — тагсће. 2. Приближавам се вратима — приближавам се, арргосће *) — арргосће — арргоске, или боље т' арргоске — т' арргосће — т' арргосће, то значи те — мене, себе, арргосЈге приближавам, приближавам се вратима. Пазите добро шта радим: т' арргосће — т' арргосће — т' арргосће. Још једном из почетка: I. Идем вратима — идем, тагсЉе — тагсће — тагсће.

') Аирош, мапрош.