Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1311

прошлу главу) ; то се внди из Дијона (И 27, 1 и д. и из титуде ргае1'есШз ст1а1шт МоезЈае еГ ТгЉаШае). У доднијем значењу ми га налазимо тек од Тиберија, од 15. год., под којом Тацит апп. I 80 каже ргого§а!иг 8ађто ргоушс1а МоезЈа. Овај дар је преуредио Илирик и балканске земље и од тада је римска област на доњем Дунаву чинила један дистрикт велике нровинцијадне области која је постала уједињавањем балканских земаља иод именом Мезија. На прве године Тиберијеве владе упућују канда и неки натписи. Тако у натиису СЊ IX п. 5363 читамо да је неки Г. УоЈсастз Рг1пшз био 1пћ(шшз) тШ1(шп) 1е§(1ошз) МасеЛошсае т Моез1а непосредно посде своје преФектуре у северној Панонији, а то је морало бити пре 17 год. пре Хр. Да су пак и Дарданци били обухваћени тим именом Мезија издази из Дијонових речи, ЈД, 27, 1 и д.: некада (то јест око год. 29 пре Хр.) Мези и Гети заузимади су цеду обдаст између Дунава и Бадкана; с временом неки су од њих и друга имена имади, док посде Мезија не постаде заједничко име за цеду земљу између Саве, Далмације, Македоније, Тракије и Паноније. Ту жиие многа различна пдемена, а међу њима и Трибади, како су се некада звади, и Дарданци, који се и сад тако зову ( тб џер уид пиХси, МиаоС те хаХ Гетсс1 лавсср тђг /гета %1> тоЂ те А'Сџор у.ол топ "[атцо^ огааџ ереџогто тсдо'Сбутос де тоВ ~/^01> оу ха1 ед аХХм тсџед аг>тт\> оубџита џетераХог ха1 џета таЂта ед то тгјс МуаСид огоџа тса ^&оаи о Ј^аород ед тог "(ггтооу еџјјаИшџ, гитао те тцд ЛеХџатСад хиХ гшец т>јд МахебогСад тгјд те Одахцд, атто тцд Пи^уоуСад асрооС^е/,, (Тоухехшдцхе, ха1 еагиг ег адто1д аХХа те еУ-1>ц тсоХХа ха\ о1 ТцфаХХоС тсоте' лдовиуодеуУ-егсед, оГ те Ладбигос, ха\ гоу о{!сш хиХобџе^ос). Но треба приметати да је Дарданија и то посебно име чувада све до четвртог (или трећег?) века, кад је постала опет засебна цедина и чинида сама једну провинцију; на пример Итолемеј, пошто је побројао градове у Горњој Мезији, вели, као што смо напред видели: а у Дарданији четири града (III 9, 4) а Орозије I 2, 57 59 наводи поред Мезије још посепце и Дарданију (а с1гсо Вагс1ашат, а тепсПе Моез1ат). Еао провинција Мезија се помиње први пут 15. год. по Хр. (у већ цнтираном месту код Тацита апп. I 80), а јамачно .је она то и постала у почетку Тиберијеве владе. Провинцијадизирање њено стоји свакојако у вези с премештајем мезијских дегијона на Дунав, који пада, као што ћемо видети у глави о војсци, у ово време. На Тиберија упућује вероватно и Апијан, кад вели, 111уг. 30: (Мези) иису покорени под Августом. Њих је подвластио Тиберије који је постао римски цар после Августа (о«<Г ед србдох' гјтсах&егтад ог б' 1тсХ тоЂ ЈЕериатоИ, утсцхд-цаиу бе гтсб Т^редСоо тоЂ (хета тбг Љераасбг тосд^Ро^џаСосд атЈтохцатоцод уеуоџегог), и мало даље опет: и Тиберије је покорио (Мезе) као цар [ха1 Т^едшд еГХе (тог>д М^аог>д) хита ттјг џбрацхо*' е^о^аСиг.) Цумпт (с. е. 2, стр. 253 и д.) и Марквардт (81аа18\С1ЧУ. 1, стр. 147) мислили су да је ту