Prosvetni glasnik

88*

НАУКА П НАСТАВА

1321

сочива пред окударом у пређашњој конструкцији, сасвим излишна. На тај начин овде се проширује сам зрак, пре но што је дошао до призме, а у првом случају шири се сам спектар. бессМ-јева конструкција оваког једног инструмента састоји се просто у употреби нарочитог система призама „а Т18шп (ИгесЛе". Ту је помоћни дурбин тако удешен, да се његово померање ради удешавања при посматрању спектра, може непосредно мерити на једном нарочитом степонованом луку. У том систему има пет призама и то: три призме од крона две призме од Ф .аинт-стакла. — Од осталих важнијих спектроскопа ове врсте, можемо'поменути онај, што га је конструисао КерзоИ према Уо§е1овим подацима и који се при посматрањима у Бечу везује са великим реФрактором опсерваторпје. До сада смо описивали у главиом три основне врсте спектроскопа. Расматрајући их, видели смо, да се примењују на разнолика небесна тела, звезде и т. д. Поменули смо и један спектрометар, који једино служи при испитивању Сунца. Ну поред њега има и нарочитих још других спектроскопа, од којих неки служе само за Сунце, неки за протуберанце и друге предмете Сунчеве околиие. Нас би далеко одвело, кад би почели набрајати разнолике конструкције тих апарата, с тога ћемо се ограничити само на најглавније и најинтересантније. 1°. Први је такав спектроскоп којим се служио сам Шгсћћов' и Випзеп. Та се конструкција сачувала још и сада, када је у овим инструментима постигнут велики напредак и извршене знатне измене. Помоћу њега је Кп-сћћоН' добио и израдио први тачан цртеж Сунчевога спектра. У главном, он има на једном постољу две цеви, нагнуте међу собом под извесним углом, али се нигде не додирују. Једна је цев колиматор са процепом и сабирним сочивом, а, друга је обичан дурбии, који се може окретати око центра поменутог постоља. Између дурбиновог објектива и колиматоровог задњег отвора, находе се четири призме од Флинт -стакла, поређане у један лук тако, да светлосни зрак, прошавши кроз процеп и коллматор, пада на прву призму, која се налази одмах до задњег отвора колиматоровог. Ту се преломи и при излазу пада на другу призму, из ње преломљени и скренути зраци падају на трећу, па на четврту, од које спектар пада на објектив помоћног дурбина, те се на тај начин посматра кроз дурбинов окулар. Поменуте четири призме такве су, да код првих три преломни угао износи по 45°, а код последње 60°, која је одмах до објектива дурбиновог. Пред процепом намешта се једна призма и то само до половине процепа тако, да она друга половина остане слободна. Ова пак служи на то, да прима зраке са ког другог светлосног извора и спроводи их даље кроз спектроскоп. На тај начин могу се у исто време посматрати два спектра, штојеврло згодно при упоређивању. Те призме само скрећу зрак кроз дурбин даље, а не разлажу га у спектар (види слику 7).