Prosvetni glasnik

1516 ПРОСВЕТНИ ТЛАСНИК

(по другом мишљењу не мање од пет) средња завода (гимназије или реалке). • 4 Кад је свршеп претрес, изазван тим питањем, донета је оддука у том смисду, да средње школе са два класична језика морају постојати у свима универзитетским градовима, у сваком по једна, а тако исто и у Ви.1ни, као у центру северо-западнога краја. 6. Пршшком претреса шесте тачке из основних принципа поникдо је питање о потреби да се одреди број часова у средњој шкоди општега типа за необавезно учење грчкога језика; али је то пптање бидо решено негативно, јер су неки чдапови комисије доказали да је немогућно тачно одредити време за Факултативна занимања, која могу ићи много интензивније, но при обичиим условима школскога предавања, иајепризнато да је довољно ограничити се на састављање особеног нрограма за тај курс; програм пак, по мишљењу једнога члана комисије, мора бити минималан, у обиму курса латинскога језика у средњој школи општега типа. 7. Кад је разматрана седма тачка основних принципа рекло се, да, и ако је средња школа она школа где ученици проводе релативно кратко време, стојећи у главном под утицајем породице, ипак она нема права одрицати се да утиче васиитно на своје ученике, и у том смислу васпптање мора бити саставни део једне од задаћа школиних. Што се тиче војних вежбања, то у том иогледу, као и односно ручнога рада, не треба ићи веома далеко, и у том нека служи као водиља она инструкција, која ' је усвојена за војено-научне заводе. На питање о физичким вежбањима један од чланова комисије запазио је, да је при њиховој организацијп потребно водити рачуна о ђачком узрасту, јер он одређује интересовање код тих занимања, а отуда и добит коју она доносе; стога за та вежбања нпсу толико потребии прописи, колико неке опште напомене, којима се морају руководити лица, која се брину о здрављу ученичком. 8. Приступивши разматрању осме тачке основних ирннципа, комиеија је пре свега примила предлог једнога свог члана да је потребно на подесном месту назначити да ученици, који сврше прва три разреда, т. ј. нижи течај средње школе а не настављају у њој даље образовање, добивају сведоџбу о завршном нижем образовању. Што се тиче питања о дипломама испита зрелости, то је комисија, по мишљењу већине својих чланова, признала да би ваљало њих заменити сведоџбама о завршеном вишем течају, ма да је у одбрану пређашњега назива тих докумената било речено, да се између диплома и сведоџби увек градила разлика, и прва је сматрана да је виша од друге, као ноказивач завршнога општег образовања, стога укидање тога термина, на који су сви навикли, може дати повоД и у нас и у иностранству, да наша средња школа не даје завршно, већ некакво неиотпуно, понижено образовање. При даљем претресању ове тачке основних нринципа сложили су се о потреби да се она допуни тако, да ђаци, који сврше средњу школу, могу ступати и на друге више научне заводе сем универзитета. Што се тиче оних услова, које морају'имати лица, која су свршила средњу школу, нри ступању на универзитет, и који су изнесени у тачкама а, 6 и в, није било никаквих замерака ка првој тачки; ка тачки б учињено је неколико замерака, тако исто и неколико замерака тачки в, а оне се своде на обим, који треба дати из латинскога и грчког језика на накнадним испитима из тих језика за ступање на различне Факултете; овде је признато да је потребно израдити засебне програме за такве