Prosvetni glasnik

1602

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

како мисаи Домашевски, код (рпп§епапае на пет а код шШапае на десет. СоћогГез аихЈНапае имају имена којаказују: у највише сдучајева народе из којих су ирвобитно биле састављене и рекрутоване (име народа обично у беи. р1ш\, на пример соћогв Ве1та1агит, Тћгасит, итд . : састављена од Далматипада, Трачана итд., али по неки иут и адјективно, на пример соћога Шзрапа итд.), даље обично јачину њихову, то јест јесу лп (|иш^епапае или тШагЈае (на место израза тШапа етоји често знак ос) и састав, то јест да ли су ресИШае или сдиИаГае, осим тога често старост (н. пр. поуа), земљу у којој се налазе или у којој су се некад налазиле (на нример код нас соћогз I Тћгасит 8упаса, кохорта I из Трачана, сирска), основача (на пример код нас неколике кохорте АигеНае, које је основао јамачно дар Аурелије), а од Каракале и цар који влада, па напослетку овај или онај њихов почасни надимак (р!а, МеНз итд.). Још се један део тих кохората зове соћог1,е8 стит Еотаиогит (на пример код нас соћогз II АигеНа поуа е^иНа!а С1У1ит Еотапогит, кохорта II Аурелијева, нова, с коњицом, састављена од римских грађана). Једни мисле да оне имају то име отуда што су биле састављене од војника који су већ раније имали грађанско право, а по другима грађаиско је право њима давато на једанпут целој трупи и од тада би се оне тако звале. Ово је друго вероватније. Центуријом је заповедао центуријон, турмом декуријон, а целом кохортом ргаеГесШу или трибун и то по правилу пре®ект у соћогГев (Јит§ешшае а трибун у с. тШапае. Чин ире#екта једне кохорте је најнижи степен у официрској каријери витешког сталежа, а ГгЉшшз соћогИз је степен више, то јест има ранг легијонског трибуна. По неки пут су команданти појединим кохортама били старији центуријони или декуријони; они су онда имали понајчешће титулу ргаерозНиз. 4) А1ае (а1ае) едиИит, које су чиниле главну масу римске коњице у царско доба. II оне су дит§епапае и тШапае, од којих по Хигину (н. н. м. 16) прве имају четири стотине осамдесет људи и пет стотина четрдесет четири коња, друге пак хиљаду осам људи и хиљаду сто четири коња. Але су се делњае на турме и то ^иш§еиапае на шеснаест (Хигин н. н. м. и С1ћ III 14 = 6581), атШапае, како каже Хигин, на двадесет и четири. Ове трупе имају имена за која вреди готово све јпто је мало час речено за имена ауксилијарних кохората. Командант але звао се ргаеГесШз а1ае или ргаеГесШз а1ае едићит. Чин таквог иреФекта био је иајвиши степен у војничкој каријери витешког реда. По изузетку и иривремено место преФекта може да буде командант але један ргаеробИиз. Штохе тиче турма, њима је на челу стајао, као и у турмама „коњичких" кохората, по један декуријон. с. Флота (с1а8818). Римљани су имали Флоту не само на мору него и на, неким већим рекама и њиховим притокама, тако на пример на Дунаву и на многим рекама које се у њ улевају. Та дунавска Флота делила се првобитно на двоје, на панонску (с1аз818 Раииошса) и мезијску (с1а8818 Мое81аса); доцније су и мања одељења њена на притокама дунавским по-