Prosvetni glasnik

1604

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

имају гентиле АигеНиз а преко тридесет међу њима иредиме Магсив, јамачно но дару Марку Аурелију. Обично се код Римљана нотреба у војницима намиривала онима који би се пријавшш добровољно; но ако таквих добровољаца не би било довољно, онда је цар наређивао рекрутоваље (сН1ес1иб), које су врншди сН1ес1;а1огез. У војску су ступали јамачно махом младићи од својих двадесет година, али имамо доста примера где ступају и много млађи и старијих, (од тринаест до тридесет и шест година). Од Хадријана свака је провинција својим становницима подмиривада потребу у војницима,; на нашем латеркул.у на иример око три четвртине војника били су из Горње Мезије. У ауксилијарнпм кохортама и алама служили су провинцијалци неграђани. Они су рекрутовани само у царским (а не и у сенатским) провинцијама. У те трупе могао је ући сваки перегрин, али су се обично узимали само они који су били из каквог ра§из-а или ткиз-а (гл. доцније). Законски рок службе у легијонима било је двадесет година, али обично, а особито у прво царско доба, служило се много дуже (на натписима читамо не ретко да је неко служио мање или више година преко двадесет, а има случајева где је легијонар провео у војсци и тридесет и неколико година; што се тиче центуријона, за њих има примера да су служили и четрдесет пет па и четрдесет осам година); можда је чак по Хадријановим реФормама рок продужен на двадесет и пет година. Рок службе у аихШа био је двадесет и пет, на послетку на флоти од Веспазијана до Антонина Бија служило се по закону двадесет и шест а од Каракале читавих двадесет и осам година. Отпуштање одслужених војника у легијонима бивало је најпре сваке друге године, најдаље од Комода отпуштају се легијонари сваке године (упор наш латеркул). Војници римски имали су одређену плату; она је у легијонима износила отприлике наших двеста динара на годину, али се од ње одбијало унапред (можда је то тако било само у 1. в. по Хр., а после не) за одело (у царско доба униФорма је једног легијонара 1шпса, врста кошуље, и за§ит, неки огртач), храну и оружје (у разна времена под царевима било је наоружање у легијонима различно; у главном легијонар има: шлем, оклоп, штит, широк мач који впси с десне стране и у прво време рПит, подебљи комад дрвета с гвозденом шипком на једном крају, а од 3. века, по Вегецију, на место њега два копља, једно веће, 8р1си1иш, иједно мање, тепПит), итд . У нарочитим приликаМа цареви су давали војницима тако звани <1опа1ћ'шп. суме новаца, које су по некад биле не мале. За нарочиту способност или заслуге војници као и официри и подофицири могу бити авансирани или паграђени каквим одличјем. Војник може авансирати до центуријона. Одличја су (с1опа тПНапа; за награђепог каже се (Јота скшаШк') била: гривна, огрлица, венац, копча (Шш1а), рћакга (сребрна округла плоча), па венац, копље без гвожђа, застава и др. Прва два одличја могли су добити прости војници и подОФицири ; центуријони су добивали поред тога и венац а ОФицирн од

1 Гл. наш датеркул.