Prosvetni glasnik

370

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

вање, испитивање, једнон рети, доказивање богатства у знању уврсти се у школски рад; школским и домаћим зададима нема краја, а да се и не помињу оцене преко године, годишњи и завршни испити. Наставници и ученици уздишу под теретом рада, који под масом контроле правом раду не само да време одузима, него шта вишо на рад и врло сумњиво утиче. У школи се постиасе сврха у толико боље, у колико се наставни план и програм осећају мање као ланци и сметња у току наставе. Обзири о просечној интелигенцији учинили су да се наставно градиво непрестано ограничавало, а и данас се хоће да ограничава е да би се „савлађивање" и усвајање истог могло испптима да покаже. А иошто су испити одређени у извесном времену, то је задатак наставника да са својим ученицима пређу у том одређеном времену цео прописани материјал. Да ли ће развијенији ученици ићи весело напред иаи болесни изостати, никога се не тиче. На лепшим местима исто је тако недопуштено задржати се као и незнатне и празне ствари површно прећи или норед њих пројурити. На место наставне сврхе дошла је испитна сврха на место означенога — знак (оцена), и пошто се само последње може да цени, то се и жуди само за знацима, оценама. А како се са овима везује и неко ираво, то и оцене постају средство за неку сврху. Још је далеко опаснији утицај испита на унутрашњи, душевни живот. Услед испита у настави дошао је један сасвим психички моменат: брига да се од оцене — која је читаво страшило — не закине. Страшљиве дечије душе пате од сталног узбуђења и неспокојства. Сви родитељи знају причати како страшну сенку бацају у породични живот школски задаци и оцене преко године. Нека се не каже да се у дечјем неспокојству ипак крије морална клица: мисао о одговорости, јер овде није у питању стварна одговорност већ бројни предикат, оцена. Овакво је поцењивање частољубља у највећој противности са оним што се говори омладини у моралним поукама. Аустријски проФесор АУаШе вели иесимистички о школовању у средншм школама: овде се младиКи уче како да у животу и сазнавању варају и лис-иче. И у физиолошком погледу имају испити као последицу абнормалне појаве. Руски лекар 1)г. Игњатијев утврдио је да, за време испита код 79% ученика опада тежина тела између 3'| 2 до 5 Фуната, Ну, још је важније имати у виду да испити отежавају прави однос између наставе и наставног градива. Испити сузбијају слободу преданости ка граднву и у место тога терају омладину да свуда истиче на ггрво несто — корист. Школе се посећују да се оцене добију, отуда се и учн за испит. Подела наставног градива у облигатни део који се контролише и други чисто декоративни чини те се умножавају ученици који држе да е настава нужно зло. У колико се у оно што им се пружа у настави упуштају, да би могли „проћи" на испиту а у колико им се то чини да