Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К В

473

су у бесконачној даљини и од којих је свака ваљда, толико велика као и ова наша, ако није још и већа. Голим се окои ни једна од њих не види. Упоређење величине сунца и његовог система у Еумовој слами — у којој се само находи — је слично упоређењу Бирге- овог молекула на земљи ; т.ј. у колико је молекул бесконачно мали према земљи, у толико је земља па и део сунчанп систем бесконачно мали према простору који заузима наша Еумова Слама, а овајеваљада такође бесконачно мала ирема даљеда бескрајном простору васионе.

27. Поједине звезде у звезданим јатима, које видимо, расиоређене су по својој сјајности у више редова. Звезде првога реда су најсјајније. Другога су реда тамније; трећег реда су још тамније... тако, да се звезде шестога реда једва голнм окомвиде; а звезде седмог, осмог и т. д. реда, могу се видети само помоћу астрономских дурбина. Најсјајнијих звезда првога реда има 20 и то: 1. Сириус — у Вел. Псу. 11. Ашернар* у Еридаиу. 2. Еанапус* 1 ) у Аргу. 12. Алдебаран у Бику. 3. АлФа* у Центауру. 13. АлФа* у Јуж. Ерсту. 4. Бета* у 14. Бета* у „ 5. Арктурус у Говедару. 15. Антарес у Скорпији. 6. Ригел у Ориону. 16. Алтаир у Орлу. 7. Бетеињез у Ориону. 17. Епи у Девојци. 8. Еоза у Еочијашу. 18. Фомалхот у Јуж. Риби. 9. Вега у Лири. 19. Полис у Близнацима. 10. Процион у Маломе Псу. 20. Регулус у Лаву. У звезданом јату Бику налази се група звезда коју наш народ зове ВлашиКима. 'У тој групи, једна звезда трећега реда, зове се Бошковић —• по имену Србина РуЈјера БошковиКа (1711 ј 1787) из Дубровника. Неке звезде мењају своју сјајност. Тако у Великим Еолима има једна, која је некада била сјајнија од осталих у своме колу, док је сада иста тамнија. Звезда Алгол у Персе-у, у року од два и пб дана прелази из сјајности другог у сјајност четвргога реда. Неке иериодично постају сјајније и сјајније, па им истом постепеношћу сјајност оиада. Тако је у весецу новембру 1572. год. славни астроном ТисЋо ВгаЉе опазио једну звезду, која је постајала све сјајнија и сјајнија, док се у децембру исте голине није могла и по дчну видети. Затим јој је.сјајност почела опадати и у марту 1574. год. саевим је ишчезла човечијој моћи виђења. За све то време она је била увек на истоме месту. Од 120.000 звезда, које су се до данас могле избројати, славни астроном Струве нашао је 3057 двојних, т.ј. поклапа.ју се по двеуједну. А има их п тројних па и четворних, али је ових последњих врло мало.

28. Врло пажљпвим посматрањем доказало се је, да се махом све звезде крећу; али врло неприметно. До пре дваестину година знало се само за звезду Сињ — воја је двојна — да се за годину дана помери на небескоме своду 5,з"; и за једну звезду седмога реда, у Великим Еолима, да се годишње иомера но 7". Од тога доба обратила се је већа пажња на кретање

') Звезде под знаком * иикад се не виде из Европе.