Prosvetni glasnik

384

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ну, ма да ова карта има, и преко размере своје, унесених места планиметрије и топографије, ипак је за непосредно извођење наставе тешка због размере. Тако, на пр.: обележавање политичке или адмпнистративне поделе веома је тешко, а то основна настава претпоставља; обележавање планинских ланаца као изворних предела, кЗ® вододелница и т. п. такође је отежано. Има и омањих грешака, — које су без сумње копнрањем иревиђене: као изворни предео Медвеђе и правац ове реке треба на овој карти у неколико исправити; граница сува према Турској местимице погрешно пову чена; граница код Београда према Адп-Циганлији погрешна и т. п. Грешке су у опште омање, и не могу утицати толико на. употребу карте, али, за школу и основну наставу, тешко је употребљива. Она је веома подесна за општи географски поглед на положај Србије и Црне Горе и везу ових земаља. Пошто сам изнео овако у кратким иотезима опис досадашњих карата са обзиром на основну наставу, ја сам уједно обележио и стање, по коме ми одиста и немамо тако погодне карте за наставу средњих школа. Да сад прегледамо и карту г. Ковачевића. Размера је ове карте 1:400000, а то је, као што сам напред споменуо, погодна размера за карте за основну и наставу средњих школа. Техничка је израда брижљива, није утрпана, јасна је и лака за преглед и чптање. Ну, што се тачности њене тиче, требало би је у неколико допунити у следећем: Нутове треба јаче извући, нарочито оне, који нролазе преко границе. Утока реке Расине треба да је више изведена а не онако ниско. Расину састављају две утоке главне, треба обе обележити, и ону која извнре из Жељина. Река Јошаница извире у главним окомцпма Жељина а не нз Сувог Рудишта. „Треботписка" река зове се тако само код села Треботина, а при утоку зове се „Пенељуша". У тнмочком округу није унесена река Шашка, која је једна од већих утока у сврљишки Тимок код Вратарнице; ова река поред своје географске има и војничке важности пошто долази из суседне државе. „Топижница" зове се један врх ласовачких планина, а не цела нланина. У јужном делу Србнје није обележена планина „Мркоњ". Ако се ове појединости — које су омањи недостаци ове карте, допуне, карта ће се ова и по тачности својој најбоље, највише и најкорисније употребити као помоћ географији за основну наетаву. Што је још корпсније код ове карте, то је израда њена са хорпзонталама, које су много јасније и лакше за основну наставу од шумпрања на и шрафа. Благодарећн г. Ковачевићу, што је схватио недостатке свију досадањих карата за сврху основне наставе, и, што је све те недостатке попунио израдом ове своје карте, ја мислим, да ову карту треба примитп п усвојити као иомоЛно наставно средство ари аредавању земљоииси у основним и нижим разредима средњих гикола, пошто је то прва наша карта која је