Prosvetni glasnik

407

Нема говора, дилувиални .је потпуно дивљи човек био рођени предак налеолитскога човека, од кога опет воде своје порекло сви народи и све расе на земљи, дакде и индојевропски народн. Лли, према културним траговима, у језицима што од праиндојевропскога посташе, не може се рећи да су наши индојевропски преди налеодитски људи, већ су то били аихови преци. Праиндојевропска култура личи на неолитску, из млађега каменога доба, кад је човек углађен камен употребио за алате и оружје, градио гричарију, припитомио домаће животиње и почео обрађивати земљу. У млађе камено доба постаје и онај део Јевропе подесан за живот, који у дилувиално доба и при крају његову беше ледом и водом покривен — запад, север, исток и делови средње Јевропе. И клима и земљиште мењају свој карактер ; почињу расти шуме. Ако се неолитска култура развила из палеолитске, а за то је потребан велнки био број векова, и ако су неолитске расе у Јевропи потомци палеолитских онда су и наши давнатнњи преци могли дуго и дуго живети и развијати се поступно, док се још није образовао пранарод и развио онакав прајезик, какав нам показује научна реконструкција с богато развијеном именском и глаголском Флексијом, а доста простом синтаксом. Ово је много ближе истини, него ли раније гледиште, по којем су проиале палеолитске расе и с новом културом јавиле се и нове расе — с истока и запада, или се бар уклониле на север за ловом. Јесу ли неолитске расе индојевропске или бар једна од њих — о том ћуте њихове кости, њихове алатке и оружје, њихова грнчарија, и наука нам само може анроксимативно одговорити, комбинујући археолошке и лингвистичке податке. Остављајући да опширно проговоримо о старој, неолитској култури, ео 1рзо и индојевропској, у засебном одељку (У) овога чланка, треба нам овде хронолошки одредити, докле је трајало неолитско доба, дакле и индојевропска заједница. Ако се то може одредити, онда се може одговорити кад је живео пранарод подељен. Између палеолитске и неолитске културе има прелазно доба. У данским културним находиштима из тога прелазнога доба (кјбккеп теск1ш§ег = кухинско ђубре) има трагова од грнчарије и од прве домаће животиње, пса. Култура у пранарода индојевропскога беше виша: он беше сточар и ратар, имао је грађене колибе — куће, грнчарију; жене су преле, ткале, шиле; његови алати и оружје беху бољи, само без оних лепих цртежа као у палеолитско доба; он погребаваше мртваце. Шта више, од метала (бакра) имао је алатке и оружје. 1 ) У јевропским језицима најстарије сачувано име значи с бакар Ј и 'бронзу' (легуру од бакра и калаја), у иран. и инд. можда и 'гвожђе', али му прво значење беше бакар, јер се крајем млађега каменог доба употребљава и бакар за алатке и оружје, тек доцвије бронза и гвожђе, кад настаје нова карактерна култура и

') Име му се сачува у санскрт. ауаз-, у авест. ауак, у лат. аев, у гот. агг. 28*