Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Сборникг за народни умотворенм, наука и книжнина. Книга 16. и 17.; II, материали. Софил ; дгржавна нечатница, 1900.; вел. 8°; 409 стр. Докле се код нас објављивање дела из усмене народне књижевности свело на КараџиК, који броји последње дане, 1 ) и два три белетристична листа, где је то узгредни посао, наша источна браћа наштампала су до сада само у своме Сборнику близу три стотине табака највеће осмине, у којима је огромна маса разноликих приложака за њихов Фолклор. Колико ја знам, код пас се мало пажње обраћало на те њихове збирке, и ако је било врло чссто прилике, и требало, да се о тим њиховим издањима и код нас чује нешто; отуда је и дошло, да је ово њихово нрибирање народног књижевног блага прешло чак и „границе интереса". Уверен, да је потребпо показати како њихов посао ове врсте није вап наше пажње, намислио сам да прикажем последњу књигу поменутога зборннка; видеће се, у осталом, да је било мпого разлога, који су могли нагнати на то. Најпре нешто о делокупном плану и распореду. Ова повећа књига могла би се поделити на двоје; први део чине разноврсне народне песме, у другом је (од стр. 215.) проза. Песме су одиста разноврсне, јер их има и „периодических" и религиозних, и митолошких, из личнога живота, „ изђ челедниа живот", тужбалица, из заједничког живота, шаљивих, старијих јуначких, политичких новијих и т. д. Прегледности смета јако, што песме нису издвојене ни по предмету, ни по месту бележења, односно језику. Истина, чињенајенека цепидлачна шема, али то ништа не смета, да се један исти главни мотив налази у три рубрнке. Овај део, у коме су стихови, може да занима читаоца, у главном, с три стране: вредност самих песама по себи и значај те врсте, однос ове поезије према нашој народној, језик и начин приређивања. Тим ћу путем ударнти и ја.

') Бећ је ирестао издазити. просветни гласник , I. књ., 5 св., 1902.

40