Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

НАШИ ИНДОЈЕВРОПСКИ ПРЕДИ — ИАЛЕОЈЕТНИЧНА Ј^УчЛТУРНО-ИСТОРИСЈ^А С.ЛИ^А —

(НАСТАВАк) Индојевроиљани нису замишљали ова божанства као личности, као што је у историско доба било у Индији, у Грчкој и Риму, у Германији, те не треба ни тражити у прајезику имена антроиоморФизованих богова. Оваква је 'нриродна' вера нозната у историско доба у разних народа, на пр. у Пелазга (Херодот), у келтских Калаика (Страбон). ТеоФраст иазпа, .једно трачко племе а'вео1. Пранарод би назвао стари Грк ивеод, само да је однекле из прикрајка посматрао службу индојевропским божанствнма. И литавска и словенска митологија може се назвати авеод, Миклошић вели „§бМег1о8". Ну још у то давно доба људска је машта пронашла неку сличпост између људских и небесних бића и сгвари, отуд се говори о 'оцу-небу 5 и о 'мајци-земљи 5 , о њиховим 'синовима и кћерима', о ослобођаваљу кише из змајскога роиства или о повраћању крава, које је неко страшило украло. Стари су Индојевропљани замишљали небеске сгановнике као животиње, пре него што су их стали замишљати према људима, у људским односима (Олденберг, Сике), у Индији и у Јеладн сачува се ово веровање до у историско доба. У литавској митологији, која је необично верно сачувала цндојевропску старину, обожавани су не само сунце, месец и звезде, олуја и ветар, него н четвороножне животиње и птице, шуме и поља. За разноврсна стања и радње, од значаја по људе, било је небројено много божанстава,, поред оних главних. Најстарији историски односи ведски, грчки и римски, келтски, трачки и германски имају много сличности с литавскима, и природно је узети да су у индојевроп. прадоба обожавали не само небеске појаве и природне силе, него н људске радње и стања, животиње и биљке, и т. д. Разуме се, међу њима бегае разлика, у првом су реду велике силе и појаве природне.