Prosvetni glasnik

546

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Зевс иоста заштитник странаца-гостију. И у старом Риму историја и ирича речито казују ко зико се много иолагало на светост гостопримства. Ову лепу црту уочили су стари писци код северних Индојевронљана (Келтибера, Германаца, Словена, Лета). Има, истина, заједничка реч, што значи'госта', 1 ) али као да ће јој најстарије значење бити 'страиац' и с ненријатељ', као што се у латинском сачува, које се доцније, кад за 'госгестранце' настуиише боље прилике, нарочито с развитком трговачких односа, промени у ново, добро значење 'пријатељ-гост 5 . Има и таквих сведоцаба, да нису радо госте примали: Хорац зове Британце ћозрШћиз 1'егоз, Јћп-Гозћш о многобошким Русима вели, да странац није смео ступити на њихову земљу без велике опасности: да не изгуби глдву; Страбон прича да понтски Скити беху особнто окрутни према гостима. Лакедемонци беху познати због негостољубивости своје. Обичај је да гост да дар п да га дарују, обичај чнсто трговачкога карактера. Тај обичај има у примитивних народа, који дају што имају странцу, очекујући уздарје. Гостински дарови су, дакле, нека трговина, ту јс заметак доцнијем гостопрнмству. Требало је много времена да се иромени практични карактер гостољубља и да оно добије етички. IV 0 друштвеном уређењу и о правним обичајима старих Индојевропљана У индојевроиско нрадоба друштвеио је уређењс било на сличној осиови на којој је уређење српских племена у Црној Гори и Херцеговини. Прва је најпростија јединица друштвсна породица (Фамилија), као што сведоче заједничке речп-имена за с оца' п З мајку\ 'спна Ј , за'брата' н с сестру', даље за 'стрица', с деда', с унука' и С снаху'. 2 ) У нрадоба се није много по-

') Дат. ћозИв, /овИа 'отранад, ратци неиријатељ', = гот. да$и ст. г. н данГ, олов. гостц у ст. рус. и 'тргоиац"'; дат. Јсозрез с домаћин који нрима госта' и 'гост' из *1мвИ-ре1-8 (у саискр. аШМ-раИ- 'ћозрев'). 2 ) Санскрт. рИаг-, авест., ст. цер. рИаг, грч. пагцу, лат. ра№г, ир. аШг, гот јаЛаг, јерм. ћагг — 'отац', в. ар в. а1, и Ше, кедт. Ш, гот. аИа, дат. аИа, дит. Г'1и ша; слов. ,иатн, дит. тоГе 'жена', арн. то1ге 'сестра', ст. н. тиоГаг, ир. та11мг, лат. таГег, грч. џгј гг/р, јерм. тагг, авест. тсИаг-, санскр. тсИаг-; — слов. с-кнгк дит. ешшб, грч. «о5, авест. Тшпи-, санскрт. зппп- (лат. дпа1ав и /гИиз; ир. тасс = гот. тадив 'дете', 'сдужче' ит. д.); сдов. дгштн, лит. ЛиМе, гот . АаиШаг, грч. дсуатцр, јер. Лив1г, авест. ЛиуИаг, сан. ЛићИаг-; братрг, братг: прус 6 го(е, 1>гаИ, дит. ђгоГегеИз, гот. 6 гоХћаг, ир. 5 гаИггг, дат. ј\га1ег, грч. сррг/тцр абеА/рбд, јерм. еХЂаи, ав. ЂгаХаг, санскр. 6 ћгтаг-; сдов. сесч-јм, дит. зезп, гот. згчШаг, ир. згиг, лат. 80гог, јерм. к'ог'г, авест. Јтапћаг, санскр. згазаг- . -Стрми-т = 'литав. в1гијиз 'старац, лит. ММз, ст. г. н. реИго, лат. ра1гииз, грч. латрод, санскрт. рИгпуа--, слов. д кду, стоји за себе; из старине: јерм. ћав = дат. »«, в. и *апо у ст. г. н. апо 'дед' и т. д. вгнукг (сродно с г. н. апо ?): старо је санскр. параЛ, парГаг-, ав. парЗ, грч. у аггуиов, лат. перб8, герм. не/а и т. д., сдов. нетиј%*, дит. пероИв-; — снгха, арб. пизе, ст. г. н. зпига, лат. пиги/ј, грч. г^о'д, јерм. пи, санскр. зпивћа из *8ипизаа м. р. смнова.