Prosvetni glasnik

662

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кућа већ сађене неке врсте поврћа и кориснога биља, мехунастога, мак 1 ) и дан. 2 ) У неолитским станидама у Италији, Шпанији и Угарској нађена је једна врста граха (хгјссџа џеЛарбхдоед), исто тако у другом сдоју хисарличком (стара Троја), у Швајцарској пак из млађега, бронзанога доба. У најстарије доба 'грах' (боб) беше омиљена храна у Итадији. У Немачкој има од њега трагова тек из доба гвожђа. И језик сведочи да је давно боб-грах био познат индојевропским идеменима. 3 ) И сочиво је нађено у неолитским станицама средње Јевропе, у Херакдеји на Криту, у другом граду хисарличкога брега. Има и име доста раширено у јевропским језицпма. 4 ) Још је и грашак стара културна биљка, из преисторпскога доба, нешто мдађи од боба н сочива. Кудтурном семитско-јегипатском кругу није познат био, и ако се знало за обе оне биљке. Име му је раширено у многим језицима 5 ) — има ли ту сродности, тешко је знати. Према овом, као да се бар за јевропска племена може рећи да су у преисториско доба имала 'вртове', бар заграђена места, где су садила неке корисне биљке и поврће. Као да је бидо и у прадоба, и ако не кад је била ведика заједница, и име за ова места".) Жене су у прадоба мораде много и више разноврсних посдова радити, као што то видимо и у исторпско доба у свих народа индојевропских и неиндојевропских. Жена је спремала обед за кућну чељад, месила и пекла хлеб, спремала одедо за се и за остаде, градида кућно посуђе. У великим задругама овај је домаћи посао дељен на сву женску чељад, која може радити. У прадоба, дакле, у женским рукама беше знатан број послова, који су за живот неопходни, а за које доцније, кад настуни деоба посда и развитак заната, имамо „стручне" раднике. Жена је у развитку материјалне културе из прадоба била значајан чинидац. Вештине: прести, ткати, шити биде су познате у индојевропско прадоба. Преисториска истраживања доказују да су јога у неолитско доба ткали материје за

Ј ) Грч. [пјшЈу, дор. џЛнеог, ст. швед. га1-тодке, ст. слов. макг, ст. пр. токе. 2 ) Грч. Лмог, (и /.1x1, ЛТга 'ланен покривач"), лат. Ипит (в. 1т4ешп 'платно'), ир. 1гп, кимр. Шп, брет. Ип, ир. Ип 'мрежа', ст. г. н. 1гп, ст. сканд. Ипа, англосас. Мпе, лит. 1гпаг, слов. лћш,. 3 ) Лат. /аба = ст. пр. ЂаЂо, слов. бобг\ грахг и грч. шаџод, луауод стоје бе .Ј свеза. 4 ) Дат. 1еп8, ст. слов. ллшта (леће), ст. г. н. Ипвг, Итгп; — грч. сракбч — арб. ра&с '8аи1)оћпе'. 5 ) Јерм. 8Гзеггп, лат. сгсег, ст. пр. ТсесТсег8, грч. хек(и6д; — лат. и ргвит, грч. П1О0д, л1аоод, п1аог. в ) Грч. хгјпод 'башта' = ст. г. н. ЋиоЂа 'НиГе'; лат. ћогШв и соћогв 'ограда, двориште'; ст. сканд. даг&г 'ограђено двориште', гот. дагИв 'кућа', грч. /о'р тод 'трава, иића, двориште', — ирско догГ (лит. Гат&ги, стр. пр. аагЛгв : ст. слов. жр-кдк 'мотка', лит. дагАав 'тор', ст. слов. грлд* (*гордх) из немачкога). Авест. Агага 'двориште' = лат. /оП1Ш 'трг', лит. <коага8 'двор', слов. двор*, — беше место пред вратима ограђено (в. грч. 9!>ра, лат. јогев, слов. дворх).