Prosvetni glasnik
664
просветни гдасник
Индојевропљани, којом су ноге штитили да не би ишди'боси'. 1 ) Истина, не сачува се трагова нреисториске обуће ире доба гвожђа, свакако због трошности материјала (коже и лике), али у језику има старих трагова, који сведоче да беше позната још у прадоба. 2 ) — Напред споменусмо да у прадоба беше женскп посао градити кухинско посуђе. Керамичка се индустрија јавља у неолитско доба, непозната је иалеолитском становништву. Неолитско је носуђе доста вештачки рађено без витла и без нарочитих пећи за печење, који доцније тек придођоше и керамичкој занатској индустрији дадоше полета. Орнаментика на судовима, особито оне рупице као да показују да су рађени женским рукама. Судова је било разнога облика, али је тешко одредити проетничке Форме. И језик сведочи да су се неолитски Индојевропљани бавили грнчаријом. 3 ) Посао је људи био да граде справе за земљорадњу, разна сечива и оружје. Сваки је у прво време своје потребе подмиривао, после тек насгупа специјализација и' запатска индустрија. У палеолитско су доба људи градили необично грубо алате и оружје од неуглађенога камена, а увек се не може одредити чему су билк намењени ови камени артеФакти. У неолитско се доба јављају украшени и вештије израђени предмети од углачанога камења. Оснм кремена за овај су посао употребљавали серпентин, диорит и сосирит, за тим ређе врсте: не®рит и јадеит. Иредмети ове врсте могли су бити израђивани само онде где је ва расположењу била и потребна грађа. Радноница за израду камених алата п оружја нашли су на више месга; у Немачкој беше их на о. Рујану ') Јер. Ђок, сдов. к*сх, лит. ђазав, ст. г. н. Ђаг 'го' (*1)ћо8о). 2 ) Ир. саггет, кимр. сгуМ (*кагр-јо-8), лат. сагргзсгпит, грч. иррт/е, англосас. Кгг/еИпд, лнт. кпгре, ст. прус. сигре 'обућа', слов. криље, в. и срп. крнље у Вука КсеноФон има харраиусЈи 'сеоска обућа од цросте коже'. Имена су за обућу у герм. језицима: гот. аТсоћз, ст. г. н. џсшЋ, у кедт. језицима: ир. сиагап, кимр. сиат; у слов. језицима: скоркн^, маћед. скорни (и скорен у једн.) од скора = кора, словеи. скорни, чревиј, отнтг и т. д. Име за обућу ишдо је из једних језика у друге; тако грчки с истока, латински из грчкога. германски пз латинскога. — Стари је глагол у об-у-ти се в. лит. аиИ, лат. гпЛ-ио, ех-ио (одатле лит. аШав) : авест. аовга 'обућа', лит. Ђта1ав. 3 ) Санскрт. сагп- 'котао, лонац', грч. к&ргод, ир. соге, кимр. рагг 'котао', ст. сканд. Јпегг, 'котао', слов. члрл 'чажа', в. чарха; — санскрт. каграга 'чаша' (шоља) = грч. хаЛпц, каХтгц' крчаг', лат. са1раг 'суд за вино' •= ир. спогп 'врч'' вли = ст. сл. чр-кпх, ст. гр. п. всггЂI 'лопац', 'цреи'. Санскр. ЋаХаса- 'лонац. крчаг', грч. коЛ^, лат. саИх. — Ав. ГаНа — лат. 1,ев(а 'сваки суд грнчарски'. Грч. 'суд од земље', лат. игсеив 'врч', одатле слов. врхчк. Ст. прз г с. Мовг и слов. чаша. санскрт. китЂЋа — 'лонац', авест. /итЂа = грч. ш/лрод 'лонац' и т. д. Дршка (ручица) има старо име: санскрт. апва-, лат. апва '6гШ' лит. а^ва 'НепкеГ, ст. пр. апгв 'кука'. С развитком грнчарије занатске шнре се и туђе речи: грч. узе финич. каЗод, одакле лат. саЛив и слов. кадћ-ца; грч. Мокод' чинија', 'тањир' — лат. сИвсив ст. г. н. Ивс (слов. дика). Дат. саМпив 'чинпја, чанак', гот. ЈсаШв, слов. котклх, ст. г. н. сћеггп и т. д. Лат. ес>Мх: сЋеТк, и т. д,, слов. калежи. Араи. Гавваћ = талиј. Гагга, ®р. Гавве, и т. д. И речи за главу и за судове често су исте: латин. 1ев^а = ®р. ИХе, рус. череиг 'лобања' = чрЂиг, ст. сканд. Ттег 'котао, л гот. Лгсаггпег 'лубања' и т. д.