Prosvetni glasnik

НДУКА И НАСТАВА

667

убојно оружје. 1 ) Археолози су нашли израђивано камење за 'праћку међу остацнма нз каменога доба. Њом се служе ведски Инди и Омирови Грди, Римљани и северни народи. 2 ) И с штит' је био оружје старих наших предака, премда се из каменога доба не сачува трага од њих, свакако због грађе, која је и у историско доба дрво, пдетен предмет, кожа. Њим су се закдањали од непријатељских стрела и копаља или од мачева. Доцније, пз доба гвожђа нађени су прави штитови; из доба бронзе мали округли штитови, с југа донесени, нису служили за рат. 3 ) У прадоба ннје било ни панцира ни оклопа, с тога се и језици у називима за њих разилазе и има много узајмљеиих термина. Замеци појединих заната јављају се после тога, пошто су се изделила, раселила и доспела у историска станишта индојевропска племена. У доба ведске старине беху се само два заната издвојила: ковачки (кагтага-, 1ак§ап-, Ш1;аг-), и у Индији, тек после развитка брахманизма, наступа деоба рада, нарочитој касти у део допадоше занати и вештине. У Омирово доба беху само неколика заната: ковачки (ха1у.ег>д), дрводељски (тахгш), обућарски (ах^тотбџод) лончарски (хедаџег>д), поред којих још беше нарочито занимање рибарско (аХ^ебд), возарско (лоовџеЈд) и бродарско (гагЈтцд). Све ове занатлије, чија имена наведосмо у загради, спнови су простога народа као год лекари, врачари и аевачи. Али још многи посдови беху у женским рукама много доцније, и за то ће се развити нови занати ради деобе посла женскога. У Германији још све теже посдове раде жене и робови, не зна се за деобу посда. Из многих се напомена у досадашњем излагању може известити да је још у прадоба бидо 'трговине, бидо трговинских односа. Прва је трговина била између чланова истога племена или племена, пријатељски расположених. Странац беше исто што и непријатељ, ади је трговина с немом трампом' прешла и преко ове препреке: једна страна ва неком месту остави своју купљу (робу) и опет се уклони у свој заклон, друга страна тада прилази и своју робу оставља, па се одмах уклања. Ако прва страна узме туђу робу, свршена је продаја, размена. Може и не бити погодбе, онда продавац стоји толико, док се не скдоне купци да је узму. Овака > !) Језик потврђује археодошке иодатве о старини 'дука и стреле': грч. /Зи>'д 'лук и тетива', санскр, јуа, ав. јјуа- 'тетива' грч. Ид 'стрела' = санскрт. гзи-, ав. гш. У Јевропи: лат. агсиз = гот. агЛгоагпа 'стрела'; с. г. н. 81га1а = слов. стр-кла. Слов. ТА-гива, лит. ГетрГука. Ст. г. н. Ђодо 'лук' (»савијепи*), исто таки и слов. лжкх (: лак -). У грч. г по дрвету: лат. Гахиз; ст. ск. уг, управо 'ЕЊе', и т. д. 2 ) Старо име в. санскрт. адап 'камен за праћку', ав. азап, у грч. ахш 'копље за бадање'. Грч. је ново име огреудбггј, лат. /иЉ (из грчког узето?), герм. птдгга, аИпда, слов. ирашта, ира&а, литав. гоИрзгГупе. 3 ) Старо је име по Шрадеру ир. всгаЛ = слов. штитг, сродпо и герм. ст. г. н. зсг1, ст. сканд. зћШ 'дрво', 'депаница'. Дат. 8си1ит (*8]соИот) може стајати са ст. прус. речи 8Гау1ап (*всау4ап) 'штит' у свези, или са грч. атсИгод 'кожа' ? За штитове се узимала кожа или дрво, према том су им давана имена у разним језидима.