Prosvetni glasnik

наука ц настава

693

гијем људима није баш „наука" тако мида, како то они хоће да покажу тијем што врло често и без потребе и рђаво тумаче, како је ово или оно постало. 5. Од 1882. год. 13 ) можемо казати, да је врло сумњиво, да се слово ^ изговарало у атичком дијалекту дз (,с18") и ) тако да се у школској граматици може казати да се изговарало зд иди можда још боље з, као што се изговара и у данашњем грчком језику, а за тај изговор — з) пма потврде из IV. в. пр. Хр. 15 ). 6. 0 изговору сдова <т у скуповима сг/Ј, (тб, ву, аџ неиа спомена ни у једној споменутој шкодској граматици. Очевидна је ствар, да се у прва три сдучаја сдово <х изговарадо з, а о> се у данашњем грчком језнку изговара зм, а за такав пзговор имамо потврде из IV. в. пр. Хр. 1в ) 7. Да је глас ор дифтонг и да се изговара као у (н>ем. и), кажу скоро сви поменути писци шкодскијех граматика. 17 ) И то се зове "наука"! Можда су дифтонзи и о, а, е, и! 8. Већ је одавно познато, да се гдасови •/., у, % по мјесту, иа ком су постади, могу звати само неичани гдасови (или раМа1ез или уе1агез) н. пр. 1856. год. знао је то добро њемачки научник Ернст Брике. 18 ) Ипак многи граматичари још и данас варају дјецу, да се тобоже ти гдасови за то зову „г^олени" гласови, што постају у грлу. 19 ) 9. Скоро поуздано можемо казати, да се гласови /1 (уј) нијесу промијениди у тт (со-) 20 ). Види у Густава Мајера, Опесћ. Отат. (1880) § 284.

13 ) Б'г. В1а58, Пћег сИе Аиззргасће Дез впесМзоћеп 2 (1882) стр. 95 — 102. и ) Као што кажу: Ватћег§ (1885 и 1893), РгНгзсће, Неггтапп, Ка^1 (1895 и 1899), Косћ, Киг1г и ГгЈезепДогб (стр. 3), Оз^егтапп-Бгудаз. Наг4е1 каже, да се изговара ЈгапгбвЈзсћез г = (Јз« (!) Тако је стајало и у Кегија (1884 и 1889). 15 ) 6. Меуег бпесћ. бгатт. 3 (1896) § 226. Мехв^егћапз, Огатт. с!ег аМ. 1п8сћг. 3 (1900) стр. 88. " 16 ) 6. Меуег, Опесћ. бгатт. (1880. 1896) § 226. Ме181егћапз, бгатт. (Зег аМ. 1пзсћг. 3 (1900) стр. 88. 17 ) СигМиз § 8, 26, Наг1;е1 § 2, 6, Ре1сћ4т§ег стр. 2, Кгапке-Ватћег^ § 2, бегЉ § 2, 10, НагДег § 2, Нш1;пег § 8, Неггтапп § 2, Ка§1 § 2, 5 (1899. § 2), КиЉ и ГгЈезепДогЛ § 13, Оз1егтапп-][)гу §а8 § 4, ТЈћ1е § 5. Саио РгНгвсће § 2 и Косћ § 2 разликују два знака и два гласа. 18 ) Е. Вгиске, ОгипЉи^е (1ег Рћуз1о1о$1е ипс! 8уа(;етаик (1ег 8ргасћ1аи1е 1иг 1лп§шз<;еп ипс! Таићз1;итте111ећгег(1856) стр. 44. Види и стр. 7—12 и 31. ") Тако кажу: н. пр. СшЧшз стр. 9, НагЦ'1, беПћ, Шп1пег, Ка§1 (1884. 1889. 1895. 1899), Киг1г и ГпезепЛогИ. ЕекћИпдег, РгИазсће и 1Јћ1е употрељавају само рђава ииена » грлени гласови <( (^и14ига1ез). Неггтапп каже: »Оаитеп1ап4е (^иМига1ез)«! а (ОзЈегтапп-Бгудаз: »КећПаиЦ (раШтда)«! Неки употребљавају чудновата скраћивања тако да мј. а, у, / кажу К-^аиИ Као шко кажу: РгНгзсће (§ 51. 1), ОеПћ (§ 29 (30) и 145), Наг(1ег (§ 86), Наг1е1 (§ 11 и 96.4), Неггтапп (§ 79), Нт4пег (§ 29 и 156), Ка§1 (1884: § 28. 3 и 87.4; 1889 и 1895: § 28.3 и 92.3; 1899: § 75.3), Косћ (§ 16 и 44.6), КшЧг и Кпеаеп(1ог5 (§ 115) и Оз^егтагт-БгујЈаз (§ 31. 4).