Prosvetni glasnik

10

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

тако да је на тај начин унео маду забуну за ученика. Тако је н. нр. (стр. 2) истакао прву реч у фрази „ <Иапз 1' ебсаНег" на исти начин којим је у том одељку, као и иначе, истидао реч најчешће употребе. После је истидао крупнијим словима члан код некнх именида (колико сам могао да ногодим, да би истакао род код оних именица код којих га је теже запамтити) али је и то каткада неконсеквентно изводно. Требало је н. пр. тако истаћи и члан код речи: 1е сћосоМ (стр. 12), 1а 1ораге (стр. 34), ипе атеЛув^е (стр. 34), итд. У осталом за све те иеконсеквенције и удаљавања од оригинала мање бих му замерио него за то што о њима никаква обавештења није дао у свом сувише кратком одговору. Ученицима, на тај начин, није свим тим штампарским истицањима пишта поможено (кад им није објашњено шта она значе), баш као да тнх истицања и нема. Као што се из свега овога види, књига „Франдуске речи" коју је Г. Стевовић ноднео на одену, има својих замерака како оних које се односе на сам оригинал тако и оних које се на Г. Стевовића прераду односе, алн су све те замерке ситне толико да не могу одузимати главну важност делу. Дело остаје нпак корисно, нарочито за наше ученике ниших разреда, н ја га смем искрено препоручити Главном Просветном Савету као књигу која, корисно може послужити у нашнм школама, као добро помоћно средство у настави француског језика. На Видовдав 1901. Београд. Главном Просветном Савету одани, Павле ПоповиЈ. проф. Гимн. Краља Александра I. Према овоме реФерату г. Поповића Савет је одлучпо: да се кљига „Француске Речи" може употребити као ломоћна књига у средњим шкодама. Г. Поповићу је одређено тридесет (30) динара у име хонорара. IV Прочитан је реФерат г. Павла Ј. Половића, проФесора, о књизи ,Милош Велпки, комад с песмом и свирком" од г. Милоша Цветића, који је молио да се известан број примерака ове књиге откупи за поклањање ученицима средњих школа и да се препоручи за књижнице основних школа. РеФерат г. Ноповића гласи: Г<лавном Просветном Савету Захваљујући Главном Просветном Савету на ласкавом иозиву да оценим дело Г. Милоша Цветића „Милош Ђелики, комад са песмом и свирком, у пет чинова и двадесет и пет слика", мени је част поднети Савету ову оцену. У овом делу сусрећу се старе особине Г. Цветића као драмског писда са неким новим и непознатим. До сада је Г. Цветић у својим драмама увек имао једну јачу и заплетенију интригу, не са много среће склопљену. ситуације више мање вероватне и мотивисанс, пуно мелодрамских реминисценција, цртање карактера наивно и нереалистично, стил један који свему томе одговара, уз то (као нешто чиме би се те мане имале искуиити) театралне ефекте