Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

0 ПРЕДАВАБУ ИСТОР0ЈЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ Н. Карјејев

(наставав) Учењем историје младићи иоглавито и добијају иолитичке правне и економне појмове, о којима се сваки час у друштву говори. Сам стварни живот износи пред очи примере рашчдањавања друштва на кдасе, односе власти итд. Уџбеник историје дајући описе социјалних односа и политичких уредаба, не износи, у суштинн, уму ученика ништа што би надмашило његово појимање, пошто он и не може ићи даље од најосновнијих, најелементарнијих и најопштијих знања. По томе код наставника, и писаца уџбеника већ су довољно израђене те спољне Форме, које треба. дати потребном материјалу. Главна питања у тој области јесу приближно ова: Главна занимања (земљорад, индустрија, трговина). Подела друштва, на класе по врсти занимања и по имању. Форме својине (племенска, општинска, мала, велика). Форме индустрије (домаћа, еснаФИ, Фабричка производња). Положај масе народа (ропство, слободни радници, самосталне газде и пролетаријат). Сталешке привилегије и владајуће класе. Њихов политички уплив и ирава. Форма управе. Политичка уређења (монархијска власт или републиканска управа, народне скупштине, аристократски сенати, сталешкопредставничка уређења, народно представништво). Унрава и суд (обласно уређењс, централизација, самоуправа и бирократија, стање закона). Светска и духовна власт и њихови узајамни односи. (Дрква и држава, положај духовништва у друштву). Гад државе према материјалним и духовним интересима друштва. Положај лачности у држави. То је све или готово све. Али осим Фактичких односа и стварних односа историја може упознавати ученике и са социјалним и политичким идејама које имају значај не само главних теорија у свести друштва.