Prosvetni glasnik

ПАГКА Ц ПАСТАВА

35

извссне врсте, почињући с ратовима, освајањима и стварањима „светских монархија", и завршујући културнпм узајмичним упдивима, ширењима извесних идеја, шта више уређивањем поједпних земаља далеко иза гранида, и увођењем универзалних цивилизадија, које су потираде надпонадне разлике. У свакој даној еиоси позорница историје захватада је све друге просторе, иди се раширујући или се сужавајућп, и.ш уједињујући се, 11.111 цепајући се, а„ш никада у историјским временима није било таквог момента, кад није било таквих призора, општих за неколико народа. Једна од таквих позорница постала је у старо доба главна у културном и социјалном развитку човечанства, светско историска раг ехсеПепсе, а то је Азија између персијског залива и средоземног мора и јужне II северне обале средоземног мора. Границе те позорнпце нчсу остале неизмењене и на крају крајева оне су се рашириле до последњпх могућих даљина, обухватајући у себи цео земљин круг, јер у садашњем тренутку имамо права да говоримо о светској политици, о светској трговини и о многим другим сличним стварима. Осим тога поједини народи у једно исто време и у разним епохама нису играли ни из далека једнаку улогу у том процесу, који се може иазвати светско-историјским, неједнаку улогу и у политичком и у културном односу. Међу појединим народима постоји ие само узајамно унливисање у простору него и наизменица у времену, јер и у смислу политичке владавине и у смислу кул турног уплива прва улога прелазила је од једних народа на друге. Све то, узето заједно, и допушта нам а до нзвесног ступња и налаже нам — да у светској историји гледамо не само суму многих појединих историја, но неку опгату историју која има извесно унутрашње јединство. Светско-историјска тачка гледишта у предавању иеторије и јесте баш та тачка гледишта, коју предсказује сам светско-историјски процес. Историјска знања треба да се дају ученицима уопштена, везанауједну целину, а пре свега јединство и целина п дају се курсу истооије по показној универзалној тачки гледишта. Из историјског предавања ученик треба да изнесе више или мање јасну представу о томе како је се човечанство развијало и како је достигло до ове висине, на којој се налазе •савремени Европљани, какво су место заузимали и какву су улогу играли у том разватку поједини народи, како су се у том општем процесу мењале боје друштвеног живота, културне идеје итд. Стајући на такву тачку гледишта ми ћемо не само усредити пажњу ученика само на оне народе који су играли најважнију улогу у еветско-историјском процесу, него и у историји тих народа ми ћемо издићи на прво место оно што има не само месну него и универзалну важност. Општа историја у средњој школи не само да не може бити просто сума појединих историја, него и онда кад узима такав карактер, не може бити историја свих народа, ма и само европских. На пример у новој историји такви појави као што су хуманизам, р@лигиозна реФормација, католичка реакција, раз3 *