Prosvetni glasnik

204

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Али се Кулонов закон ускоро показао као недовољан за објашњење свију електричних појава. До год. 1789. осим трења није се знало за другу методу произвођења електридитета. Истина могла су се електричним телом наедектрисати инфлуенцом друга тела. али је увек за тај посао потребно било неко електрично тело, а ово се друкчије није могло добити но трењем. У тој, 1789, годпни пронашао је Волта (Уо11а) случајним посматрањем Галванија (6а1уаш) нову методу за буђење електридитета, помоћу које се знање о електричним дејствима за кратко време врло јако раширило. Волта је нашао, на који начин могу у жицама да постану хемијским дејствима непрекидне електричне струје. Закони, који се односе на јачине струја, хемијска дејства и топлотна дејства, дају се још до неког извесног степена из Кулоновог закона и из тога поставнгах закона кретања извести, кад се о постајању електричне струје још нечега извесног дода. Ђебер (\Уеђег) н. пр. узима за тај циљ две једнаке струје, које теку једна поред друге кружно у супротном правцу од позитивног и негативног електрицитета. Ове струје теку у каналима, које праве мерљиви молекили тела, пошто су више или мање раздвојени један од другог. Помоћу електромоторне силе, која непрестано ради, т. ј. силе, која електрицитет у спроводнику изазива, добијали би ови покретни електрицитети све већу брзину, кад на свом путу не би трпели никакво успоравање. Ово успоравање тражи Вебер у привлачењу супротних електричних маса. Он представља ове као поједине дискретне атоме, који се у извесним интервалама непрестано покрећу једаи поред другог. Приближи ли се сада један позитивно и један негативно електрични атом при њиховом супротном кретању један другоме, онда се они привуку и описују око заједничког центра, по облику спирала криве линије, који ће услед непрестано у почетном правцу кретања произведених удара електромоторном силом у смислу оног правца увек више у дужину бити привучени. На тај начин електрични делићи долазе у СФеру дејствовања најближих делића, ротирају са овима око заједничког центра, и т. д. Кад би електромоторна сила престала да дејствује, онда би електрични атоми, који би били близу један другом, престали да ротирају један око другог а тиме би престала и галванска струја, која се састоји у непрестаном кретању електричних атома. Електричне струје довеле су биле год. 1820 Ерстеда (Оег81е (1) на откриће дејствовања електрицитета на магнетску иглу. Он је опазио, да јака електрична струја скреће магнетску иглу из њеног мирног положаја, кад се струја проведе близу игле. Скретање је игле различно, како кад једна иста струја тече над или испод игле; и према правцу струје, која тече испод или над иглом, Ерстед је поставио као правило за одређивање одступања, да онај пол игле, над којим она настуиа, скреКе истоку. Посматрање Ерстедово довело .је Амаера (Атреге) год. 1823. на тврђење, да мора постојати неки тешњи одношај између галванских струја