Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Етнографски Зборник Орпске Краљевске Академије, књ. IV. — Београд, 1902. Еао отисди из IV. књиге ЕтнограФСКог Зборника Срп. Краљ. Академије оштампани су радови: Јована Ердељановића: Доње Драгачево; Петра Мркоњића: Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку, антропогеограФСка испитивања, и Светозара Томића: Дробњак, антропогеограФСка испитивања. Као објашњење и увод у серију оваких антропогеограФСких публикација у ЕтнограФ. Зборнику, г. Д-р. Јов. Цвијић написао је: Антроиогеографски ароблеми Балканског Полуострва, рад од велике научне вредности. Ј. Ердељановић је свој рад поделио на два главна дела: оишти и иосебни. У општем делу говори о области и њеној прошлости, имену; главнијим физичким особинама; о насељима и њиховим општим особинама; о кући, двору и окућници; о постанку села и пореклу становништва; о етничким цртама; о зашшању становништва. Посебни део садржи му описе 20 села у Доњем Драгачеву: Дучаловића, Марковице, Негришора, Лисица, Л-учана, Дљина, Пилатовића, Прилипца, Г. и Д. Краварице, Гуче, Диса, Крсца, Пухова, Тијања, Турице, Рогоча, Граба, Зеока, Ртара. Општи део Ердељановићева рада показује систематско проучавање антропогеограФских прилика онога краја; то нису голе дескрипције, него једна разумна методска расправа. НаЈпре је Ердељановић утврдио разбијен тип села, дошао до закључка да су данашња села Доњег Драгачева постала на местима старих насеља, да је на раздобљу 18. и 19. века становништво из југозападних српских крајева, поглавито из Старог Влаха, населило овај крај. Понегде се Ердељановић упушта у шира објашњења и генералне закључке, као на пр., да је главно прелажењ 24*