Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

295

љнвања папске буле прекида се да би се издожило стварање монархије Карла У и његово супарништво с Француском, са подробним раздагањем значаја итадијанских ратова. За тим се и други иут прекида историја реФормације у Германији после ритерског и сељачког устанка и минстерске комуне, да би се изложио рат Карла У и Фрање I. Други пример. У историју католичке реакције уметнут је параграФ о конквистадорима, којему би било згодније место у одељку о открићу и освајању Америке. Не наводећи овде разлоге у корист одвајања спољње политике у засебне одељке, ми примећујемо овде само то да у свом уџбенику Виноградов у опште тежи да прати једновременост догађаја. То га је накело не само да у историју немачке реФормације унесе два чланка из историје међународних односа, на тптету целине излагања, него и да историју реФормације у Француској, Нидерландији, Пољској и Скотској унесе у одељак о католичкој реакцији, пошто је у тим земљама реФормациони покрет изражен силније тек после пошто је почела католичка реакција. По томе начелу очевидно аутор говори о првој пољској деоби умећући је у историју Пруске после седмогодишњег рата, а другу и трећу деобу умеће у историју ратова Француске револуције. Пре свега консеквентно извођење таквог принципа немогуће је и сам писац од њега одступа у својим уметањима, често враћајући се у њима ка претходним епохама. Тако на пример у уметању у историју немачке реФормације параграФа о избору Карла У и о узроцима његовог рата с Фрањом I., у кратко се говори о италијанским ратовима, почињући од похода Карла "VIII, или у одељку о католичкој реакцији друге половине XVI столећа разматра се историја Пољске од средине ХУ стол. Главно је то да сувише консеквентно провођење синхронизма збија на једном месту Факте разних категорија, што чини да је ученику потпуно немогућно пратити развитак једног којег било појава или догађаје у животу једне које било земље. Користећи се принципом синхронистичности у сваком случају умерено, писац тог уџбеника с друге стране ипак концентрпше опште појаве око појединих земаља; на пример, у другом одељку јесте глава под насловом „Дизање Пруске" у коју су уметнути Факти из разних времена, од којих су сви удешени да би објаснили уздизање Пруске, и ако би сваки од тих Факата могао бити унесен у уџбеник и не само ради тога смера. То јест ми налазимо ту параграФе и о слабљењу Пољске у ратовима са суседима, и о лабавости хапсбуршке монархије с карактеристнком њене спољње политике и о унутрашњим стварима Р^чи-Посполите после избора Станислава Поњатовског, и о првој деоби Пољске. Наравно да су све то важне околности и за историју Пруске, али и сами по себи они имају значаја. У онште се може казати да Виноградов у свом уџбенику нове историје нарочито је спојио принципе прилагођавања Факата појединим епо.11ГОСВЕТ1Ш ГЛАСШ1К, II књ., 3. св., 1902. 20