Prosvetni glasnik

480

ЛРОСВЕТНИ гллсник

Неуређена беху питања о постављању н о плати учитељској, оснивање шкода и различне врсте њихове, број и ранг свагда постављаних учитеља, додаци из државне касе, рад онштина за основну наставу, унутрашњи склад и обим научних предмета; у неколико су уређена питања о стручнии и приватним школама, о дисциплннским казнама и о отпуштању учитеља из службе, о њихову премештају и о управи народних школа. II ПЕРИОД Извештаји многих надзорника, који су у раздична времена вршили ревизију основних школа, једногласно се слажу да је стање тих шкода веома жалосно. Сви елементи, из којих је састављена народна настава, доспели су са свим да пропадања. То покрену владу, да се у неколико заузме за ствар. Стога буде заснована нарочита каса за народну наставу, са свим независно од државне касе, под непосредним руковањем министра просвете а у циљу одржавања школа које постоје и оних које имају да се подигну, и мушке и женске, као и за поступну куповину подесних школских зграда и подизање нових. Кад је влада пронашла ово средство за лечење зла, поднела је предлог Скупштини те је донет закон од 9. јануара 1888 „о установљењу касе за основну наставу" (измењен законом од 27. марта 1891), према којему је државна каса давала годишње новој каси 1,200.000 динара, што је ближе одређено у буџету државних расхода; даље, према овом закону манастири уношаху у ту касу 150.000 дин. а онштинске касе давале су по 1 динар за сваког свог грађанина (чл. 2 § а, 6) — доцније неки додатак према потреби народних школа у свакој општини. Из ових сума даване су учитељима плате, станарина и нарочити додаци учитељски за школе које постоје и које ће се подићи, даље кирије за школске зграде и за њихно издржавање и послугу, набавка учила, школског намештаја и т. д. (чл. 3 § а и 6), што је све по реду изведено сваке године у соиственом буџету те касе за пародну наставу. Највећа усл.уга, коју је овај закон учинио, у томе је, што се покриваше све потребе народпих школа; јер нужна последица његових одредба и његових циљева беше, што једном и истом надлештву долажаху најразноврсније вести о броју школа, о броју и квалитету народних школа за почетно учење и писање, о школским зградама државним ил и општинским или најмљеним, о потребним издацима за издржавање основних школа и то за сваку општину одвојено и за сву Грчку укупно, о немању школа у сваком граду и у сваком селу, о прирезној снази сваке кнежине, о дуговању ове касе државној — све су то ствари, које раније не беху познате централној управи. Ове вести изазиваху често меланхоличне мисли о стању народног школовања, и покадшто су чињени веома добри предлози од стране чла-