Prosvetni glasnik

492

П^ОСВЕТНИ ГЛАСНИК

одузимање воде и онога, што је у њој растворено. Као што смо напред поменули, између воде и земље, нарочито кад је сува, адхезија је врло моћна и кад не би бшш иеиосредног додира коренових длака са делићима земље и кад се услед тога не би појављивала врло јака адхезија и између коренових длака и воде у делићима, јасно је, да ни једна биљка не би могла издржати дуже време без заливања било вештачкога или природнога. Појмљиво је, да ће, услед ове непосредне везе, вода са солима, раствореним у њој, кад је земља доста влажна, продирати лако ендосмотичним нутем у коренове длаке, да би се из њих, на исти начин, пренела даље, Је ли земља сува, мора адхезија између длака и воде надјачати ону између воде и земље, па тек онда да наступи то исто. Према овоме, јасно је на којн начин узимље биљка из земље у води растворене соли. Остаје нам да видимо, како набавља и друге неопходно потребне соли, које се ие налазе растворене, већ су у чврстом стању. Тога ради ваља нам се упознати са још једним својством, коренових длака. Ако лепо очишћеи и опран корен кукурузов обавијемо пажљиво ситним, дестилованом водом овлаженим листићима плавог лакмусовог папира, видећемо после кратког времена да су листићи поцрвенели на оним местима, где су били у додиру са кореновим длакама. Из хемије се зна, да плав лакмусов папир црвени само онда, кад дође у додир са каквом киселином. Како овде није могла никаква киселина с иоља утицати на лакмусов иапир, значи да се из самих коренових длака излучује. Особина је киселина, да растварају многе и од оних материја, које обична вода не може растварати. Према томе, излучивањем киселих течности, коренове длаке, кад дођу у додир са стаменим материјама, растварају их и преобраћају у раствор, који се ендосмотичним путем може унети преко њих у би&ни организам. На тај ничин, дакле, биљке могу из зеаље узимати као храну и оне материје, које се не налазе у раствореном, већ у чврстом облику. Пун интересности је овај лако изводљиви опит, који нам ово најочитије показује. Ако се у једну културу не унесе ни једна у води лако растворљива со калцијумова, већ ако се место ње стави на дно културе једна лепо углачана мермерна плоча (Са С0 3 ), видеће се носле неколико дана, кад се плоча извуче, да је сва по површиниишарана ситним браздицама. Ове браздице нису ништа друго до нагризена места излученом киселином из коренових длака. * Хранљиви раствор, справљен било вештачки или поцрпен из земље, не проноси се кроз све ћелије биљкина тела, као што би се на први мах закључило, имајући на уму оно, што је већ речено о склопу биљкину и ендосмози. Исто онако, као што се сирова храна људска не проноси кроз цело тело, кроз све делове његове, већ има одређен пут којим се креће, тако исто има и у биљном телу одређених стаза, којима се њезина