Prosvetni glasnik

398

просветни гласник

унети да је именица аиозицијом и онда, кад је додана персоналном прономену. Напомена 6. у толико је непотпуна, што је требало рећи да релативаа заменица стоји место демонстратива и које ариредне конјункције (с! Туром. лат. грам. § 320). Нап. 11. није тачна у толико, јер §еш1. раг!;. у српском језику стоји и без преиозиције од (између). У 21. нап., где се говори о конгруенцији герундива са иодметом, треба додати да се герундив слаже са подметом и у аадежу. То исто вреди и за напом. 29., где се говори о конгруенцији партиципа. У 25. напомени за сопшпс И уиз ро^еиИаНз место „казује, да би се што могло десити" могло се рећи оамо „казује могупност". У 36. напом., где се говорд о релативним, каузалним, и концесивним реченицама, у загради уз сит треба додати и прономен гз, јер кад се кажедаје диг — сит, а не диг — сит гз, онда немамо прономена, већ само конјункцију. Добро је г. Живковић урадио, што је у 29. напомену унео и сит за суиротност (сит аДуегааМуит) јер га Туроман није унео у 4. издање своје синтаксе. У речнику и у примерима има доста штампарских погрешака, које нису унесене у поиравке тако, да ће то смегати при наставн. Тако на пр. на 13. страни у 3. реду одоздо стоји Гегга, а треба да стоји генитив (као објекат уз реч: гтреггглт). Само је због штампарске погрешке могло доћи, да је аез и гидегпт тавсиНпшп, а Vа1езсеге (v. уа1езсо) да иде по другој конјугацији, затим да гесепз значи скоро, а СагтадГтепзез, шш Картагина, ^еопИпиз, а, ит Аеонтињанин, заИиз бољи и т.д. Није најбоља стилизација у 2. примеру (стр. 35., број XXXVIII) и у 1. примеру под 1јУ1 (стр. 56), те с тога нису јасни. Не допада ми се, што госп. Живковић у целом латинско-сриском речнику не означује уз глаголе и глаголске именице ирво падеж, којиимају те речи, већ прво преводи на сриски језик, па онда том преводу додаје знак — са падежем који уз реч долази. Тако г. Живковић пише на пр. сига, ае 1 брига старање (о чем = 2 п.) место „ сига, ае 1'. брига, старање, аНсшиб ге1 о чем". Ученик у латинеком језику неће никад наићи на „сига о чем = 2. п. в , већ само на сига аИситз гег т.ј. на сига с генитавом, а како треба превести сига с генитивом, то треба да дође после израза сига аИсигиа гег. Нека се упоредн и сггттог, сопзедиог е1с... Не може се одобрити на то, што у латинско-српском речнику уз пошша ргорг^а у загради обележава са а, ит женски и средњи род а преводи само нашим особним именима. Тако иише АетШиз (а, ит) Емилије место „АетШиз, 3. Емилијев; 8ирз1. АетШиз Емилије". (с! и А1Шиз е!с). Реч ае&ез у р1иг. заачи и храмови, а не само зграда, куКа. Не може се одобрити ни то, што г. Живковић место посесивног адјектива употребљава §еш1. зићз!., на пр. Рајне у 1. примеру под Х1ј (стр. 38.), „краљу Сирије " (2. прим., II бр., 4 сгр.), а пише и „са иумиђанским краљем" (стр. 16.) и „сирском краљу" (стр. 39., 1. прии. под ХЕЛ). Затим се не може одобрити, што паше изузетци (стр. 11), наауштати (стр. 44 и ЕУН) у значењу остављати, битци (сгр. 53), излишних (стр. 56. и ЕУ1) место сувишних, и у латпнско-српском речнику Кааитолски и Каудијски (стр. VIII), богатство (стр. VII), цисалаиски (стр. IX) месго цисаласки (јер на Х1ЛХ странн има, као што треба, арекоаласки), Децембар (сгр. XIV), бекство (стр. XI и XXI), делфиски (XIV), Фалернски; ооласт знача сИе Масћ1, ро1;ез(;а8 (с?. Вук, речн. 3 з. v. област), те с тога не може доћи у значењу / гпгз (стр. XX); аредео (стр. ХХ[ и Х1Л1), аредели (сгр. XXVIII), Леуктриски (стр. ХХУШ), остарити (стр. Х1Л) место остарети, јер оста-