Prosvetni glasnik
ГАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
403
ног из појединих реченица за дотнчне граматичке одељке, ова читанка има своју вредност, која потире у многом раније показану лошију страну вену, те по мом мишљењу није за одбацивање. Читанка се завршује речником, који је марљивије и боље израђен него у првој читанци истога писца. Свака је реч обележена по квантитету слогова, стављени су знаци за разликовање рода, деклинације, конјугације и т.д. где је што потребно према врсти речи. Најзад да споменем и то, да има доста штампарских а ређе и стварних грешака, ну које пажљив наставник може лако при појединим лекцијама * исправљати заједно са ученицима. Ако узмемо у обзир ту околност, да се туђ језик не може ни у ком случају иредавати без практичне примене, штива, и да су до сада. (сем ове) одбивене као неупотребљиве све читанке, које су написане по новијем захтеву (са чланцима непрекидног штива), онда по мом мишљењу, другога изл:13:1 из овога положаја и нема него: одобрити да се ова књига може уиотрсбљавати као аривремени уџбеник до евентуалне појаве боље читанке. 9. децембра 1901. г. у Београду. Захвадан на ночасти Дим. Ј. Милојевић ироФ. Гимн. Краља Александра I. Према овим реФератима г.г. реФерената Савет је одлучио: да се књига: „Латинска Читанка, II део" од директора и проФесора Мите Живковића, може унотребљавати као привремени уџбеник у нашим средњим школама с тим, да цена књизи буде мања. Г.г. Јанку Лукићу и Димитрију Мидојевићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је свакоме по двадесет и иет (25) динара. IV Прочитани су реФерати г.г. д-ра Николе Вулића и Михаида Ђорђеиића, профссора, о књизи „Општа Историја, I Источни народи" од проФесора Дуке Зрнића, који је модио, да се ова његова књига препоручи за уџбеник у вишим разредима средњих и стручних шкода. РеФерат г. д-ра Н. Вудића гдаси : , Г<лавмом Просветиом Савету Прегледао сам пажљиво „Општу Историју I" г. Л. Зрнића, коју мије Главни Просветни Савет изволео иослати на реферовање, и нашао сам да је г. писац у њој дао крупним потезима једну тачну и јасну слику целокупног живота у обухваћеној периоди према данашњем стању науке (известан број исправака и примедаба прибележио сам у примерку који враћам). Други ће референат рећи да ли она испуњава и осгале услове који се траже од једног уџбеника. У случају да мишљење буде иовољно ја мислим да се ова књижица може употребљавати у нашим средњим школама. Београд, 20. Децембра 1901. С одличним поштовањем Др. Н. Вулић.