Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

405

предавању помене. Са ове тачке гледишта уџбеник Зрнићев, узет у целини, једва да иредставља осетнији напредак. Историја Источних Народа представљена је код Зрнића на 60 страна, а код г. Довчевића на 130 сграна (г. Прокићев је још опширнији), али треба имати и то на уму да Зрнићева књига има већи формат и да у њој нема ниједне слике, доклс их у онима има прилично. Како би требало да буде, моћи ће се видети ако кажем да у једноме руском уџбенику (Виноградова), који је Карејев претпрошле године похвално оценио, исторнја Иеточних Народа нзлаже се на 20 страна. У овоме погледу Немци су отишли још даље, јер у уџбениву ^еићаиег-а (1900.), који је стручна критика с хвалом поздравила, историја Источних Народа не заузима више од 10 страна, па и ту је реч махом о култури дотичних народа. Па кад Немци и Руси као народи силни и колонијалнп могу бити тиме задовољни, зашто онда да ми тражимо нешто више ? А ако се у њиховим уџбе» ницима говори о Источним Народима тако мало, што они осгављају одрешеније руке наставнику, или што ће ученик по упуству наставниковом допунити своје знање из историске читанке — онда ништа не смета и нама да се у томе угледамо на њих, кад је већ њихов рад бољи и ирактичнији. Прелазећи на расматрање уџбеника Зрнићевог не могу а да не зажалим што нисац није почео са историјом Средњега Века, па би нам доцније могао дати и ово што ми с малом разликом већ имамо. За овај се уџбенпв може рећи да је комбинација г. Ловчевићевог и г. Прокићевог уџбеника и када би му место одре^ивали он би дошао између горња два уџбеника. На много места, а нарочито у културном делу, писац је наводио читаве ставове од једнога или другог горњег писца. Ово неће сметати јединству, јер те ставове писац је иначе наменио нрочитавању (лектири). Увод од 10 страна посвећен је културном делу; ту је нисац унео извесне ствари којих нема код г. Прокића и г. Ловчевића (Први људи, постанак и развитак људског говора, људ. удружења, вера и обичаји, развитак људске иросвећености). Чланку „Људска Просвећеност" дато је више месга но шго би требало, јер ученик има прилике да види и сам и лако му је појмити разне ступње развића (ловачки, сточарски, земљораднички и т. д.). У место гато је иисац ту онширан, боље би било да је иоклонно вшпе пажње добу иреисториском п његовој деоби нрема оруђима, да је номенуо шгогод о најсгаријим људским сгановшптима (поречани, нећинци, приморци и језерци) и остацима из тога доба. Ово је нотребно знати, јер најстарији грагови људске културе, на које ће ученица нанћи у првом музеју, биће баш из тога доба. Чланак „Први људи" требало је мало боље објасниги кад га је већ писац унео у , уџбеннк. Не мислим да је за Прве Људе довољно рећи учеаику „они су тада становали по дрвећу и грмовима, хранили се плодовима и корењем," већ треба ту поменути и узроке који су учинили те је човек дошао до свога данашњег облика. Оно што је речено о историји појединих народа држим да је гачно и верно, и ако налазим да је местимице опширно. У одељку о књижевности писац је унео и понешто ново: садржину неке хиине, одломке прича и појединих спевова. Раније сам већ рекао да би овоме пре било места у исгориској лектири. Осим тога, излишан је у историском уџбенику.и говор о изворима, то треба оставити самоме наставнику. Пало ми је у очи да иисац у мисирској историји помпње само годину заснивања (4.000) и пропасти (525.). Ма да са годинама треба бити штедљив у уџбеннку, ипак је незгодно прелазити време од 3.000 и више година, а немати нигде ни приближну оријентацију, па ни у самим нреломима др-