Prosvetni glasnik

408

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

уговора. Све ово неће се наћи ни у једном бољем немачком или руском швол. уџбенику. Треба ли опда да уђе у срнски МетепШ Оваким радом својим сумњам да би писад постигао своју лепу жељу исказану у предговору, т. ј. да омили уадницима овај предмет. После ових општих напомена да уђемо мало у појединости. Варварске народе који су у IV. и У. веку поплавилп римску царевнну писац дели на „три главне расе: германску, сарматску или словенску и скитску или татарску ". Овдеје незгодно употребљенареч „раса",те би стварала забуну код наших ученика, који под тим именом разумеју шири појам. Ну то је ситна ствар према огромној погрешци коју чини писац изједначујуКи Словене са Сарматима и Ските са Татарима. Наука је данас на чисто с тим да су Сармати само једно племе Скита, али ни једни ни други као Индојевропљани нису Татари. Кад се ово има на уму па се погледа на пигачеву горњу поставку онда би изагпло да су Словени исто што и Тагари. А на томе проналаску, уверен сам, неће писцу нико честитати! Од словенских народа писац помиње Србе, Хрвате, Чехе, Моравце, Пољаке, Русе и Прусе. Не знам са ко.јих разлога писац не помиње Бугарске Словенв (дан. Бугаре), Словенце, Словаке и Лужичке Србе. Прусе, којих је са свим нестало у немштиви при крају ХУП-в. није требао овде помињати, а кад је већ то учинио онда није смео заборавити пп Литавце и Лете, који још и данас жиае. Пруси, Литавци и /1ети по своме језнку најближи су Словенима, што значи да су старија грана словенске породице. За Словене је погрешно речено да се јављају у историји тек око половине X. века, јер се зна да је већ у другој половини IX. в. чувено било ВеликоМоравско царство Растислављево и Светоплуково. На општу карактеристику Германаца, њихов живот и обичаје, социјално уређење и митологију, слаба је пажња обраћена. Није тачно што се за Франке каже да су становали на десној обали Рајне до Везера. У једном добром немачком уџбенику (Кеићаиег) ппше за Франке' да су сгановали у Белгији (Салиски) и на Рајни (Рицуарски). Влада Карла Великог као једног од најважнијих владалаца Средњега века могла је бити представљена са више систематике и рељеФности. Његоии ратови представљени су доста непотиуно а нарочито ратови са словенским племенима, чија имена (Љутићи, Бодрићи, Срби (8оЛеп), Чеси) писац никако и не помиње. На овоме се требало задржати јер је ово први покушај за германизацију тих словенских племена. Нигде се не помиње где је била престоница Карла Великог. Говорећи о административној иодели Карлове државе писац каже да се делила на гроФовства и војводства, а зна се да тада војводства нису била у моди већ еамо грофовине и марк-грофовине. Где се говори о Верденском уговору (843.) и доба царства погрешво је речено да је Карло Ћелави добио „западну Француску", већ је требало рећи да је добио западну Франачку. Феудализам је представљев доста нејасно и неразумљиво. За чудо да писац, кад говори о феудализму, нигде не помиње да је и црква такође ушла у Феудално уређење само с том разликом што се духовници као васали нису обвезивали на личну службу своме сизерену. У реду немачких војводстава помиње се и неко војводство „Каринтиско", што ће вама биги Корушка, коју писац тако зове ио Францускод угледу, као што доцније помиње и Крањску нод именом Карнијолске.