Prosvetni glasnik

414

ПРИВРЕДНИ ГЛАСНИК

сваку реченицу, осетиће иноге леие особине и разумеће поједине истине и тако ће нојачати свој дух у интелектуалном и емоционом правцу. То ће у сваком случају бити боље, него иод изговором простог и разумљивог писања дати деци какво сухо и неиоетично причање, које нема на читаоце никаква утицаја. Не треба заборавити да лектира не може непосредно утицати на моралност дечју, јер није довољно прочитати шта је добро а шта рђаво, па да се нрема томе одмах удеси владање. Зло се не чини само из незнања; напротив чешће се тачно предвиђа ресултат рђаве акције, иа се ипак нема снаге за уздржавање. Тек се поступним васпигавањем воље и осећајности може промењивати на боље човекова радња. Књижевност од своје стране може тсм васиитавању припомоћи, али никад сухопарним моралним придикама, већ уметничким изношењем живота а оно се налачи у делима у којима осим моралне идеје иаа доста добрих осећања. Оамо књижевна дела од нрвнх снага, само радови правих књижевника могу имати утицаја на читалачку средину, а слаби књижевни производи не остављају осетна трага.

III Ћачки иријатељ, збирка г. Мих. Ст. Ризнића има разноврсних састава. У првом реду, у њој има три уметничке песме и пеколико народних. Од уметничких песама две су Војислављеве, обе су патриотске и обе су лепе. Трећа је песма г. Ризнићева и може се рећи да је такође доста лепа, алп јако личи на Прерадовићеву песму „Путник". То се најбоље види из стихова које ћу цитирати из обе песме: Теби жеље моје лете, Тебн тежи твоје дете: Твога даха да с' надишем, Твоје цвеће да миришем! Ох прими ме ти у крила, Домовино моја мила ... (Ризнић). „Теби опет душа дише, Теби срце опет бије, Домпвино мајко среће, К теби опет син се креће Од радости сузе лије.

Прими опет твоје д'јете,

Твојим цвећем гроб му кити!" (Прерадовић). Остале су четири песме у збирци народне. Приређивач је добро учинио што је унео у збирку народне умотворине, нарочито песме. Оне су одлично штиво за децу, не само што су разумљиве за децу, но што је то права поезија чије лепоте могу помоћи васпитању дечјег укуса. Што је још лепше ове су песме нештампане; њих је сам приређивач прикупио и то две из трнске области, једну из Ресаве и једну из врањског Поморавља. Мотивим је свуда епски, али су све четири кратке. Две су испеване десетерцем, једна осмерцем а једна седмерцем. Оне дају овој збирци највише вредности и истичу је у том погледу изнад других збирака. Дечји писци безразложно негирају народну поезију и претпостављају јој и слабије уметничке песме. Међутим, за омладину нема песама које су по својој важности боље од народних пе-