Prosvetni glasnik

РАДЦ.А ГЛАВНОГ ДРОСВЕТПОГ САВЕГА

543

не пзађе леп. Овом се наниру нначе замера још да је нопотпун, јер се њиме не може да иредстави иланинска чвор; то се лепо види и у овој књнзи, где је хтео писац баш то да представи (стр. 10.). Други манир, у коме су нзрађене мапе иојединих округа у књизи за 1\. разред, добар је за велике школске карте, јер им даје леи пластичан нзглед и одаје јасно веће и мање стрменптости и висину. Али за оваке карте веома је неиодесан. На некојим од ових карата дела је површина толико замрљана, да се на њој не може ништи ни расиознати. Сем тога, дрелаз у низију на неким картама је такав, да ће ученик у округ рачунати само тамну површину и тако може добити погрешну слику о округу (подрински, дожаревачки, смедеревски). XIII. У књизи за III. разред тражи се баш ирецртавање карата. За то је уз прву карту у овој књизи додата и мрежа за предртавање. Овај се начин.мало разликује од оног обичног превађивања карата, које је недавно владало по нашим школама, кад је цртаае карата сматрано за најглавнпје наставно средство. Али и онда и овом приликом заборавља се да се цртањем у основној школи не могу стварати геограФске прбдставе, и да није задатак земљописне наставе да вежба ученике у цртању. Прве геограФске иредставе добивају деца ироматрањем околине своје. Доцније, кад се пређу границе околине, онда се, на основу добивених представа из природе, помоћу велике школске карте дају и остале представе. Велика школска карта тада је најглавније наставно средство. Од ученика се пак тражи цртање онда, кад они треба да покажу колико су географски објекти прегали у њихову својину. Али тада се ово не састоји у верном предртавању оних карата из књиге; него оно мора бити просто, прегледно и шематично. XIV. У овим књигама има и грађе која не одговара њихову задатку. Тако ту има градива коме је пре место у једној географској методиди за наставнике него у уџбенику за децу. Док дидактика смагра наставно градиво као васпитно средство, које има вредности у рукама вешта наставника, дотле садашњим нашим уџбеницима за основне школе не само да се обилазе наставници, да се градиво даје непосредно ученицима, него ево где им се дају и методска удуства о употреби тога градива. Треба само дрочитати увод у носебном земљопису (стр. 20.) у књизи за III. разред и увод у земљопису за IV. разред. Ту се говори деци о важности учења земљописа, о начину изучавања, задатку овог уџбеника, чланању свега градива, реду изучавања, о цргању и др. Ако би се продужило са оваким уџбенидима, онда може доћи време да нам наставниди буду сасвим излишни. У ову врсту градива иде и план учионице и илан школског дворншта и околине. Излишне су и оне многе слнке у књизи за III. разред којима је задатак, без сумње, да само украсе књигу и да јој подигну цену. Таква је слика учиоиице (аа 2. стр.) и све оне сличиде у почетку свакога слива, нз којих васиитаник не може нпшта да прочита. Овде иду и оне врло рђаве слнке које треба да предсгаве људска занимања. XV. Књига намењена деди треба да је написана чистим српским језиком, да је јасна, да нема погрешака, и у опште у њој треба да се огледа марљивост и доследност, а не хитња и овлашност, као што се то види у речима: парк, ааркови, башта, градина, варош, варошица, град, градип, сигурност, блажије, би смо, бисмо, исар. (ваљда: испрекидана?), ареаречити (м. прекратити), градови (м. тврђаве) и штампарске погрешке: знакона, иза, намем, ник, бима, ослободо.