Prosvetni glasnik

7.32

ИРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

изјаснио, да се сви нојави кретања у светском простору тако збивају, као да би материја привлачила. Исто је тако он у својим „принцинијама" назив атракдије узео у опште за сваки покушај тела да се међусобно приближе, наводећи при том, да га се ни најмање не тиче, „ма проистекао поменути покушај из тежње да се један другом приближе, ма их нагнали духови на међусобно привлачење, ма проистекао поменути иокушај из дејства етра, ваздуха или ма које друге средине, па била последња телесне или нетелесне природе, само датела, која у њој плове, нагна било којим начином на међусобно приближавање". Из овога се јасно види да је Њутн увео атракдију маса једино зато, што изгледа као да се масе привлаче, а међу тим оставио је узрок привлачењу доцнијим нокољењима, нека га протумаче како за сходно буду нашли. Атракција је мало по мало усвојена у науди буквално у оном смислу, као што се Њутн био изјаснио, ма да је читава његова теорија само због атракције још за време његова живота стекла ван Енглеске силних противника, тако да је годину дана после његове смрти ван Енглеске једва 20 присталица имала. И ако су у модерној физици на свима пољима огромни напреци учињени, ипак се до скора није никако ни иомишљало на стављање атракције маса под критику, ма да се атракдија коси са законом о одржању енергије. Ова индиФерентност у науци, и ако изгледа чудновата, може се објаснитп тим, што се сматрало, а и данас се још сматра, да би се така критика косила са ауторитетом једнога научењака као што је Њутн. Први који се усудио да и ту двовековну атракцију стави под критику и да је обори, био је Аурел Андерсон у Бреслави. Андерсон обара атракцију масе као просто измишљену, а замењује је са притиском масе из даљине. Он је своју теорију веома разложно извео у свом делу „В1е Тћеопе тот МавзеиЛтск аиз с1ег Регпе т Шгеп ТЈтпзвеп с1аг§,ез1е111 топ Аиге1 АпЛегззоћп. — Вгев1аи. УегЈад уоп Ес1иагс1 ТгетеегкИ. 1880." Ма да је Андерсон ту своју теорију извео само у општим цртама, ипак због њене егзактности заслужује, да јој се озбиљна пажња обрати. По тој теорији не ностоје никакве нривлачне силе у масама; а гравитација, молекилна нривлачења, центрипетална сила, то су, сматрајући их као Фактичка прнвлачења, просто уображења, као што је на пр. уображење наше, да земља стоји непомично, а да се цела васиона око ње у року од 24 часа обрне. Остављајући на страну Андерсонова мишљења о појединим врстама привлачења, ми ћемо се овде ограничити на његово објашњење узрока нривлачења васионских тела. У том циљу нека расирава. која се овде у продужењу излаже, послужи као критика на Андерсонову теорију у ногледу гравитације, а у корист саме ове теорије; а потрудићемо се да овај део његове теорије буде овде јасније, исцрпније и саобразније циљу изложен, но што је он то сам учинио.