Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ II НЕИКАЗИ

137

нарочито иетакнути знак, који тек с радњож гдаголском или помоћу ње настаје у подмету иди у предмету. За ову се сдужбу употребљавају: 1.) Придеви неодређеног облика, пгто значе тедесно иди душевно стање, ред и број и сдажу се са својом гдавном речју у роду броју и падежу. Такви су придеви: жив, мртав итд. (Примери : Ко жив дочека итд.). 2.) Именице у 6. надежу, које значе сталеж или век; на пр. 1. Ако гостом дођеш. 2. Жене, које су дево.јкама биде у краљицама. 3. Коју данас снаом ми видите. 4. Всћ га робом доведите. 5. Волим мријет', него робом жив.јет'. 6. Да те чедом не заробе. 7. Свака је добра девом, но да је видимо невом. 8. Да т' поиграм, как' сам ђаком игр'о. 9. Скендербег је срца Обилића, ал' умрије тужним изгнаником. 10. Уђе кадетом у регименту. 11. Клети Турци витезови д ј е т е т о м га запл'јенише. Ови су примерп извађени из Лукићеве синтаксе, и то (од 1—6.) из § 11, 2. стр. 19. и (од 7—11.) из § 42, 5. б. Ми се чудимо, како се г. Лукић у овом случају усудио, да обара у Туромановој синтакси оно што .је добро, док се из петних жила упиње, да брани очевидне погрешке у њој. Изневерио је и Дивковића (8т1. § 160, 2.) и П. Ђорђевића (ор. сИ. стр. 148.), и ако је све њихове примере усвојио. У место да инструментале у тим примерима уврсти у предикативни атрибут, меће их у $ 11. п у § 42. у адвербијалне одредбе за, начин. Но свој придици тумачи писац, као многи други, овај апозитивни инструментал. као додатак поређења; ну голема је разлика, кад се каже: „Да те чедом не заробе 1- и „Да те као чедо не заробе". У § 10, 2. треба додати атрибутним генетивима још тачку §.) ден. ехрНсаНгпз (ЈеДшНтпн); на пр: „Не дајте се у .јарам ропства ухватити". „Сваки је сузе радости брисао". Најпосле треба у § 10. казати, да се реч, уз коју долази атрибут, иредикатпвни атрибут и апозици.ја, зове „гдавна реч", јер иначе неће ученик знати, шта је то „главна реч" у потоњим одељцима (напр. у § 19.). У § 11. вели писац: „Тачније одредбе прнроку еу: 1. предмет, на којем ее вриш радња глагомка" . Сумњамо да је ово граматички исправно казано. Прво пристаје ова одредба само уз акузативни објекат, а никако не нристаје уз генетивни и дативни објекат. Друго је предмет допуна (Ег§ап2пп§) а не одредба (ВенНпшшпд) онога, што се казује глагодом иди придевом у нрироку. Јер као што има објективних гдагола, тако исто има и обј ективних придева, којима је за допуњавање њихова појма неизоставно потребан објекат. Ако ,је г. Лукић тога мишљења, да предмет (објекат) долази само посде глагола, зашто онда наводи примере за објекат после "придева, као: ,Ад' је гладан пшенице бјелнце". „Дела ваша сунцу равна". „Мачва је обилна житом (§јс!!?)". Има ли у тој његовој самосталности какве доследности?