Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

ног наставком %г, Ла, %е, сматра као нрилоге садашњег времена. „погрешно> изговорене" п да према тој својој „поставци" предлаже, да „у правилноЈв говору те речи треба да гдасе", као што тврди на стр. 120.1 „гтј/Ка вода".._ „јашуИп прпбор", „иишуКн материјал", „иеруКи сапун" итд. Јер, кад би н били у употребл ови глаголски придеви у српском народном? п књижевном, језику, они не би означавали: воду, која пс пнје, ного — која пнје; прабор за јахапе, згего :— који јаше итд. Спољашњи облик, језик и стил је у овој књизи, као и садржина њена^ врло мешовнт и неједнак: локрај чистог и нравилног народиога језика. налазе се ненародне, туђе (већином међународне), неумесно употребљене речн,. изрази и ненравИлни облици: покрај стила нростог, креиког и неусиљеног. (в.. напред под наноменом наведене наводе из његова говора пред збором) истичесе, у доста великој мери, бомбаст, надмен и свакидашњи новинарски. Каопотврду за то наводим ова меета: „Млађи нак људи, долазећи у што ближи додир и чвршћу везу са нашом интелигенцнјом и нисменим индшидуама" 1 (стр. 1.); „А.ш тај се глас, схо [о зидању школе] заједно са речима, губио ишчезааао. у беекрајној, васељен-и (стр. 2.); „...када се једном дође до ааметне (као да има и какве ненаметне), увиђавности... (Тамо); „направише себи добру и темељну школу, п ако без м,погих орнамената " (Тамо); „Савинчани не седоше (место: не сеђаху) скрштеинх руку" (Тамо); „наредба с највишег места суспендова им то нредузеће" (стр.. 2—3); „ирви пут кад се обретеш са службом у ово место " (стр. 7.); „при нремештају из овога места, не само што [учитељи] нису за н>' • ароливали крокодилске еузе и (стр. 9.); „Милана Ј. Лазића оитужио је ондашњи режим°" (стр. 10.); „...кад су они — учитељи — на јуриш гоњени и тако рећи. на квантум терани" (стр. 11.); „Овакве беде, овакве оамовоље и бесправне отимачине [што је нредседник дигао школску ограду да огради. судницу ј мучно: да је и у иустињи Сахари имало!... Преврнуо сам лист, окренуо- другу «траиу и заузео са свим друго гледиште наспрам општине и њених представннка,. готов да ако треба и оружјем у руци браним потлачвна права школина(стр. 16.). Толико до те стране ; остало обележих у примерку, који ми је даг ради овог нрегледа и оцене.

Ова књига могла би на првом месту нослужити, к то. ћ.е дбнста битн, као сведочанство о незгодним нриликама, у којима сад. живе и раде наши учитељи, али и као доказ недовољне умешности н нзрађеностн, бар нојединих учитеља, за тај тешки нозив и још теже прилике, у којима треба да крче нут народној просвети. Али остаје питање: да ли так.о писано н штампано сведочанство о свем том, као н о осталом у овој књизи, заслужујо да буде нреноручено од Просветног Савета за књижнице Народннх. Шкрла ? Према све.м што нанред нзложих, мишљења сам: да не треба. 19. јуна 1902. год. у Београду. Редрвнк ч.ииг Гљ Просветног Сакетги Ломчило Иванић професор.

1 Истакнуте речи ја иетнчем.