Prosvetni glasnik

38

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

XI Прочитан је реФерат г. д-ра Манојда В. Смиљанића, проФесора, о Земљоиису за II разрсд ередњих гикола од С. АнтОновића и Н. Лазића. проФесора, ко.ји су молили за одобрење да се овај њихов Земљопие може употребљавати као уџбешш у средњим школама. РеФерат г. д-ра Смиљанића гласи: Главном ГТросветном Савету ГеограФски уџбеник за II раз. средљих школа од С. Антоновића и Н. Лазића, ирофесора, који ми .је Главни Просветни Савет изволео на преглед и реферисање иослати, ирегледао сам, о чему Гл. Просветном Савету имам част следећи ре$ерат иоДнети. Овај уџбеник п.аиисан је по новом ирограму за гимназије,' обухвата даклеиоред Балканског Полуострва још само срнске земље, које изван љегових граница леже. Од 115 страна, обичне осмине, колико књига обухвата, долази само на Србију 47 (14—60), што је у осталом иотиуно оправдано и умесно. И осталим српским земљама дато је доста места, али ни овде није ушло ништа излишно или мало значајно. Остале земље на Балк. Полуострву: Турска, Бугарска и Грчка, могле су бити мало ошпирније, нарочито нрва у својој обласги Албанији. Гасиоред граднва у уџбенику је нриродан. После општег ирегледа целог Балк. Полуострва, долази Србија, па онда редом остале с.риске земље и на послетку засебан одељак, који говори о Турској, Бугарској, Грчкој и Криту. У распореду материјала у Србији учињена је, ирема досадашњим географским: уџбеницима, ј.една повина која се сасгоји у томе, што се норед иретходног -укупног нрегледа орографије и хидрограФије, приступа снецијалном изучавању Србије ирема речним сливовима. Овај метод познавања једне облаСти има безсумње много добрих страна, само га треба до краја извести. Г.г. Антоновић и Лазић излажу иланине Србије у укуином ирегледу, али многе од њих оставл>ају, да сномену доцније при проучавању појединих речних сливова. Тиме није истина остало из ОрограФије ништа важно неспоменуто, али је покидана веза између иојединих иланина и отежано деци да схвате орографску целину у Србији. За то ја мислим да ће овај, иначе одличан, уџбеник много добитн ако се ова наномена узме у обзир на у другом издању унесе у орограФ. иреглед све • планине, које треба да се у уџбенику сномену. Са свим другаче троба да се иоступи са хидрбграфијом једне области. У укуином иреваеду иомену се само најглавније реке, колико да се сазна опгати нагиб земљишта дотичне области и главии правац њихових токова. У речним сливовима иак, од којих сваки за себе сачињава засебну област н целину, изучава се детаљна мрежа река и добија тачиа слика њиховог тока и распореда. Овде је нужно, дакле, парцијално изучавање и писци су делећи Србију у речне сливове и сами застунали гледиште које ја у односу на хидрограФију износим, јер су у укупном нрегледу били кратки, па су то доцннје, у речним сливовима, обилато надокнадили. Као иогрешку имао бих г.г. ииоцима рачунати то, пгго су границу Старој Србији с југа иовукли иреко Шарнлашше и Црне Горе (Кара-дага) и тиме стару српску царску ирестоницу Скопље иреместили у Маћедонију. Поред овог да споменем да се у уџбенику находи још неколико омањих, махом случајних грешака, које ће г.г. иисци у другом издању, без сумње, и сами исиравити.