Prosvetni glasnik

ностн у иас растс .можда пре у квантитету но у квалитету. Још се штамиају књиге, али ћетс у љима наћи на много места слпке које је још пок. Пецић штампао. То је у многоме а и у погледу саме садржине, оно, што је ноко назвао, „ књижевним цретакањем". Алп тај спстем и не може битн бољи све дотле, докле у току времена не дођу на књижевну висину они који ће бити надамо се већи и бољи од нас . савремеиика. То долази од великог броја оних, који сви хоће без разлике на могућиост, да се баве кљпгом. Немамо ваљаних кн.ига које се нарочнто у области школских уџбеника, добивају конкурсом и наградама. Најпосле ваљаних књига нема и не може их бити и за то, што је чшталачка пурлика сразмерно мала. Узмимо колико има писмених људи у Србији и која је то књига, која се може распродати 100 или у 200 хил.ада примерака? Са наше сиротиље, и сразмерпе бројие маљине оних који читају — у односу према великим народима — натп и литература, пати н нисац и издавач, па онда и читалачка цублика. И онда све иада на државу, да она из својих оскудних средстава хоиоршне, па и изда бољу књигу. А онп, који сами пздају књиге, рачунају на другарство, да их тако растуре међу купце. А ако су купци ђаци или школе, онда се, као што знате, нова кљига, у рукоиису или као готова, подвргава извесној контроли. То је Главни Просветни Савет и свака таква кљнга иде ље.чу на оцену ■ге да ои да мишљење да ли се она може препоручити илп не. Та контрола, може бити, наки пут је строжа а неки пут блажа н мипистарство просвете се користи тиме и све што је иуштбно у народ нрошло је кроз ту контролу п што каже Главни Просветни Савет да ваља, то ваља; а што он каже да не ваља, то не ваља. Што важи за књиге важи и за слике. Што се дакле тиче каквоће књига, о којој је овде реч ми желимо, да нам кн.пге буду боље, а оие ће бити боље кад буду боље плаћене, а дотле морамо се помоћи књигама каквпх имамо на расположењу. Опште културне и материјалне ирилике једиог народа, у вези са његовим бројем и пространством. стоје у узрочној везп са каквоћом т. ј. ваљаношћу његове литературе. Што се тиче самога даривања књига у школи, то је чисто лична ствар учитеља и школског надзорника. Ја сам бивао ревизор у основним школама и то дељење кљига било је и за мене тугаљива ствар, јер стоји оно што је неко од госиоде казао да дође попа или ко други од ђачких родитоља и рад је да од учитеља или ревизора изнуди књигу, п ако његово дете није то заслужило. Ако сам приметио да има много газда, који се јављају као конкуренти сиротнљи у одношењу награда, онда сам прибегавао овоме средсгву: ја сам позивао ђаке п питао их да ми они кажу, коме треба дати књигу, а деца доиста знају ко је добар ђак, па ми кажу. Тако сам радио бар за оне прве 3—4 кљиге, а остале су раздаване осталим ђацима које је наставник означио и тако се донекле налазило мерило да књига не оде у незаслужене руке. Трећа је ствар као што смо у самом иочетку рекли сам начин вабављања кљнга, који се вас, г. г. надзорници, тиче. Господин предговорник је СТЕНОГРАФСКЕ ВЕЈЕЛКК О РАДУ ИАДЗОР. ПАРОД. ЛКОЛА 6