Prosvetni glasnik

324

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ти.м већу вредност добијају баш зато што су ручни. У осталом, познато је да и руку морамо усаврнгавати у њеној служби нама, а томе смеру они заиста нису од штете. Вештачким ручним радовима се још може и занимати лепо, на њима се још може и зарадити деио. Развијају укус, естетско осећање, чине услуге домаћој економији, јер се многа ствар, и корисна и лепа, може јевтиније и лепше израдити него куповна, а подмирују и луксузне каприсе и тежње. Не бисмо се морали увек бо.јати од непријатне и опасне празноће времена, кад бисмо се умели забављати радовима као што су: горење и малање на дрвету, стаклу, рад па кожи; резање у цинку и бакру, пластични и равни орнаменти на дрвету (дрворез), штампање на ткиву (декоративни предмети), интарзија, арабесковање, Фризијски дрворез (Кегћ8сћш12еге1, налик на резбе по нашим преслицама, кутијама), малање на свили и сомоту, дрвету, Фајапсу и т д. Разноврсна примена тих малих вештина готово се не да набројати. Индустрија и занати производећи лредмете за луксузне прохтеве и нарочито за сгварне потребе теже увек да и овим потоњим дометну бар мало спретности и угодности, и да су лепи. И што су у Немачкој и Француској уметности и лепе вештнне обилат извор благостања, средство за зараду, знак је још, да су тамо индустрија и занати развијени. Уметнику је потребно да му Фабрика творевину салије; а индустрији и занату су вештине потребне да им лредмете, у најпростијем смислу речи, улепшају. „Код Француза је развијена уметничка продукција. (Отуда је у њих министарство просвете добило у свој ресор и лепе уметности.) Није више питање, да се смањује број неписмених, него да се своди на минимум број оних, који не знају цртати. Код њих број уметннчки школованих снага премаша број научно образованих. Тако васпитан занатлиски сталеж ће иматн више естетског образовања него један реалац, гимназист. Они имају миого стручних завода за цртање, државних и приватних. На цртачке школе издаје се скоро милијун Франака. После Француске најозбиљније негују цртање Аустрија и Немачка. Имају и 'многа удружења цртача." Овај навод садржи готово читав збијен програм за један нов рад у нас — за оснивање школа занатских и школа за занатско цртање, мушких и женских. Међутим за то се цртање код нас тако рећи тек чуло. Министарство Привреде помишљало је неко време на оснивање тих школа за занатско цртање и уметничке занате (Кш181»'е\уе1-ћебс]ш1е); а кад то већ није могло да се оствари, зар се не би могло штогод учинити и приватном иницијативом ? У нагаој сликарској школи, која је нод заштитом Министарства Просвете, има и један почетни курс за занатско цртање, у коме се ученици упознају нешто са перспективом, орнаментиком, стиловима, пројекцијом итд., како би после евоје занатске предмете могли израђивати боље, укусније и вештије по цртежу, било своје било туђе замисли. Постоји и један курс за женске