Prosvetni glasnik

332

НАУКА И НАСХАВА

врло згодно игралиште крикета. Сретам мадишане у црном једечићу, док већи и старији носе црни капут; сви међутим имају мади сдамнн шешир, и то како у граду тако и но пољу, норед ограда, но обадама рибњака; по њиховим прљавим пднтким ципелама види се, да су увек но путу и но влажној трави. — Тако, докде се код нас детињство проводи под каквим вештачким звоном, кроз којс светлуца Физичка и наравствена атмосФера какве престонице, код њих то бива на чистом ваздуху, без икаквог затвора, уз непрекидно похађање шуме, ливада и поља. Међутим неоспоран је замашај како за тедо и уобразиљу, тако и за дух и карактер од тога, што се дете развија у мирној и здравој средини, која уз то одговара магловитим захтевима његових нагона и склоности. Узев све скупа, овде се већма поштује и одржава у целини природа људска. Под оваквим одгајивањЖл деца личе на дрва у каквом инглеском -саду; под нашим на уврстане и на опсечене алеје грабовпне у Версаљу. — Овде су н. пр. деца исто онако слободна као и ведикојпколци ; дужност је њихова да долазе на часове, да припремају задатке, да долазе на ручак, и да се уз то враћају у вече кући у одређени час, и ништа више; остатак дана припада њима, према томе је њихова ствар, како ће га употребитп. Једини терет којн им још остаје за слободне часове, то је дужност да израде дате им задатке, али они то могу чинити кад и где хоће; они према томе раде иди у својој клети иди другде. Гдедам поједине, како читају у.каквој књижари, други опет на каквом ниском зиду. Они следују за својим укусом, и иду куд им се свиди. Видећето их по улицама, код колачара и кобасичара, иду те јуре по пољу, пецају рибу, скидају тичице из гнезда, купају се, топиљају се. Сами су господари свога времена и свога новца, и с тога купују за свој рачун по што год за ужину или по какав украс за свој стан. Изгдеда да је правило, да им јавним иатицањем продају прибављене ствари, ако бн се задужили.' — Уз прегаоштво овде иде узастонце одговорност, те је занимљиво носматрати иушане од дванаест годипа, који су се уздигли до достојанства зрелих људи. Осам часова рада дневно, највише; понајчешће седам или и шест; у Француској се ради једанаест часова на дан, што је претерано и нерасудно. Младости је потребно да се физички креће; противприродно је приморавати младића да буде само и једино мозак; богаљ који би само на стражњици дубио. Овде се сваки дан испуњују извесни часови атлеским играма, лоптом, тркама, веедањем, играњем мете, а нарочито крикетом; осим тога два иди три пута преко недеље предавања престају у подне, да би се оставило_слободна времена за телесна вежбања.

1 Видети о свима појединостима њиховог живота опис у Џорџ Елијотовом роману Тот Вгогсп 'з 8 с1гоо1. Ђаув.