Prosvetni glasnik

518

просветни гласник

имепом једнодоме биљке. Леп .је пример за то кукуруз: мушки цветови стоје на врху тулузине као метлица, а женски ниже на стаблу у клиповима. Али још су лепши пример зато јова, бреза, орах, граб, кестен, леска, буква, разнс врсте храста (дуба), у опште биљке белогорице; затим бор, јела, с-мрча, вења, тиса, туја (четинари), у онште биљке црногорице. Дакле у једнодоме биљке спадају оне биљке које састављају белогорицу и црногорипу. Код тих биљака мушки цветови скупљени су у мушке ветром лако кретљиве ресе—маце, а женски цветови са тучковима у женске ресе—маце. Код четинара из женских маца постаје сложен преварап плод зв. шишарица. Још се за пример једнодомих биљака могу поменути биљке из Фамилије тикава (бундева, диња, лубеница, краставац, тиква), затим млечике а од страних биљака многе палме. — Ако ли се пак мушки цветови налазе на једном стаблу, а женски на другом, биљке са таквим цвећем зову се дводоме. Л.еп су пример за то тополе, врбе, коприве, хмељ, конопља; код конопље мушка стабла — струкови зову се белојке, а женска стабла, струкови са тучковима — црнојке. Дветови оних биљака које инсекти посећују луче извесну количину слатке течности — меда који се састоји из воде и у води растворених шећерастих материја. Мед — слатки сок луче иаи делови круничиних листића или прашникови кончићи или плодник. Нема сумње даје мед најважније средство ради чега инсекти цвеће посећују и у чему тако рећи живот проводе. Мирисом и живим лепим бојама круничиних листића биљке маме инсекте, а шарама на круничиним листићима готово показују инсектима пут, који меду води. Према томе можемо рећи да биљке .још чине велику услугу инсекгима тиме што им нуде мед, слатки сок који се у иојединим деловима цвета налази. Сад ћемо ући ближе у разматрање да ли инсекти биљкама у накнаду за мед неку другу услугу чине. Врло је згодно овде казати неколико речи о историји овога предмета. На крају претпрошлога века посматрао је Конрад Шпренгел многе случајеве да при оплођавању јавнородних биљака а нарочито биљака са мушко-женским (потпуним) цвећем суделују инсекти и приметио је да се цветови таквих биљака одликују извесним особинама. Једна врста пољскога здравца (Сегапшт зПуевћчз) остаће за навек интересна биљка, што је она прва дала прилике Шпренгелу за изучавање ове нојаве. Код поменуте биљке здравца, Шпренгел је приметио, да се на круничиним листићима те биљке налазе нежне длачице. Полазећи с гледишта као веома иобожан човск, да је премудри Госиод и иајмању длачицу ради неке сврхе створио, неки јој задатак одредио, он се трудио, да себи објасни на што те длачице код здравца могу цвету да служе. Разматрањем и проучавањем цвета те биљке дошао је до закључка, да те